Бошњачка странка је захтјевом да њен улазак у Владу прати учешће у власти СД-а прешла све црвене линије и на граници је да се у њој уопште не нађе. Јер, Социјалдемократе представљају познату ултрашовинистичку партију која се невјешто прикрива мултивјерским плаштом.
То су оне лажне грађанске партије Ђукановићеве политичке ере које су у своје редове окупљале људе разних националности а којима је заједнички именитељ био: пламена мржња према православним Србима и Црногорцима који су вјерници или симпатизери Митрополије. То је анимозитет према више од 60 одсто грађана Црне Горе. Зато можемо рећи да се ту не ради о грађанским партијама већ зборишту политичких вампира који су недостојни да буду дио било којег политичког система а не власти.
Да такве скаредне партије Бошњачка странка ултимативно тражи у Влади није у домену зреле политичке логике и представља паранормални хир.
Исто тако, БС није имала право да своје учешће у власти уопште веже „уклањањем или редуковањем коалиције ЗБЦГ у власти“. Одакле им право и памет да тако нешто уопште могу изрећи?
Ту опцију са становишта силе могу предјављивати амбасаде Квинте и нико више. А силу Квинте видимо на примјеру „случаја Вучић“. Предсједник Србије је под њиховим моћним и бруталним притиском тако „мариниран“ да му није јасно шта да чини, нити у којем космосу се налази.
Међутим, такве ултиматуме према ЗБЦГ не могу, и не смију радити дубоко корумпирани сателити Мила Ђукановића из редова партија мањинских народа. Додуше, ако се Бошњачка странка ипак нађе у власти: министарска мјеста ће им бити значајно смањена, са политичким учешћем у Влади на нивоу икебане. То знају, па могу да бирају.
Будућој Влади Спајића за сада недостају мјеста која ће бити попуњена представницима мањинских народа из редова грађанских странака, рецимо баш ПЕС-а. Уколико БС коначно одбије учешће у власти, ето шансе ПЕС-у да промовише нови принцип учешћа Муслимана и Бошњака у Влади.
То је важни предуслов да на било којим следећим изборима ПЕС појача своје гласачко тијело из редова мањинских народа.
За портал Журнал: Војин Грубач
