Вријеме је узети кокице или кикирики у шаке те уз грицкање лагано посматрати гомилање предсједничких кандидата који ничу као печурке послије кише.
Пратити утакмицу гдје циљ није побједа на изборима већ заузимање бољих позиција за парламентарне изборе.
Тачније, присуствоваћемо показној вежби нове прерасподјела гласачког тијела, што и није лоше ако су се сви опростили од побједе на предсједничким изборима, а многи кандидати јесу.
Правила ове чудне представе су бизарна.
Политичко препуцавање до „крвопролића“, међусобно „пребијање и урнисање“ до завршетка другог круга избора а потом у другом кругу немоћно трептање тужног „побједника“.
Јер, одједном мораш тражити подршку за побједу над представником бившег сатанистичког режима од оних које си „каменовао и пљувао“ мјесец дана.
И ту настаје проблем због непоштовања основних правила предсједничке трке, немања концепта, стратегије, али ни логике и здравог смисла.
Наступа малена зона сумрака, која ће проћи. На концу ће свако добити по заслугама, што радује.
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
