Дан је прошао у интересантном ђипању и нечесовој врисци око тезе, неке претпоставке да опскурна коалиција ЗБЦГ неће ући у Владу!?
Да ли ће ући у Владу или неће ући, вријеме ће показати али је факт да лидери те политичке организације одавно губе контролу над собом и често излазе из домена реалности.
Наиме, на последњим парламентарним изборима основна предизборна политичка мисао коалиције ЗБЦГ је доживјела тешки пораз. Она је гласила: боримо се против амбасада, питаће се народ а не амбасаде.
Као резултат десило се преполовљење гласачког тијела ЗБЦГ у односу на изборе 2020. године, гдје су ове године добили јадних петнаестак одсто гласова грађана. Ако изборе посматрамо као кошаркашку утакмицу, ЗБЦГ је поражен од „Ескобарових слуга“, како су остале политичке организације пежоративно и упорно називали лидери и ботови ЗБЦГ-а, резултатом 85:15. Укратко, катастрофа!
Послије пораза основне политичке мисли, реално је било очекивати да ЗБЦГ отворено и часно призна пораз своје идеје, те се принципјелно одрекне од мјеста у Влади и свих мјеста по дубини. Уз сљедеће објашњење: не желимо бити у власти скупа са „Ескобаровом слугама“!
Али авај, десило се супротно, муњевито су реаговали и саопштили да желе бити у власти са „Ескобаровим слугама“. Како то? Шта је у питању? При чему, „Ескобарове слуге“, по њиховој замисли, треба да поразе Квинту и Ескобара, те ЗБЦГ-у обезбиједе то што они мисле да морају добити!? Шта они мисле?
Све су прилике да у ЗБЦГ-у не постоји група људи који су задужени да нешто мисле. Таквих људи тамо нема. Јер, да има, или би промијенили спику о „Ескобаровом слугама“ или би признали пораз своје кључне идеолошке мисли и покрили се ушима.
И на концу, ипак мислим да ЗБЦГ треба бити у Влади. Не зато што су то заслужили! Нису заслужили, објашњење је у претходном дијелу текста. Већ због тога што су безопасни за Квинту и будућу Владу због своје смарајуће неспособности и суманутог тумарања кроз политичке просторе.
Просто су дио симпатичног домаћег фолклора, што значи да би допринијели колориту сцене. Ништа више!
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
