„Следећи велики тренутак је тренутак у коме ће свет осетити нешто другачије у роботици. Претпостављам да ћемо у току године имати роботе који могу обављати многе задатке и то без много обуке. Сматрало се да је подучавање АИ напредних задатака расуђивања код одраслих лакше него што је научити робота да буде перцептиван и координисан као дете од годину дана. Мислим да је то погрешно. Припремите се за роботе који ће брже од људи моћи да ураде оно оно што ми можемо. Мислим да роботима можемо дати свест која је слична нашој“, каже у интервју за НИН Грег Гејџ, амерички неуронаучник и ТЕД говорник.
Кад вас питају ко сте ви, ко је Грег Гејџ, неуронаучник, шта кажете?
Ја сам скуп свих мојих бивших ја. Студирао сам електротехнику. Радио у индустрији, а затим одлучио да се школујем, да постанем неуронаучник. Али успут, схватио сам да се моје вештине инжењера могу искористити за драматично смањење баријере уласка у неуронауку. Уместо да правимо скупе опреме за десетак научника, могли бисмо да направимо хиљаде комплета за децу. Дакле, сада сам предузетник и проналазач. Али и даље користим своје инжењерске и неуронаучне вештине сваки дан. За децу је важно да схвате да за вас не постоји савршена каријера. Променићете не само посао, већ и каријеру током свог живота. Зато не брините толико о томе како почиње ваша каријера. Важније је да радите нешто што вам је занимљиво и да осећате да можете да допринесете на значајан начин. Нема лажних стартова. Све то постаје ти.
У Београд долазите поводом промоције српског издања књиге „Како функционише ваш мозак – неуронаучни експерименти за све“. Шта ће бити ваша главна порука?
Живимо у веома напредним временима. Савремена медицина је удвостручила наш животни век од почетка 19. века. Али једна ствар се није променила. То је третман за многе неуролошке болести. Неуролози имају мало алата, чак и лечење многих проблема са мозгом. И сада није потребно више доктора, већ више истраживача неуронаука. Наша књига је позив на акцију српским наставницима да се баве неуронауком у учионици. Деца воле мозак. Требало би да покушамо да их научимо како то функционише и да видимо да ли су можда заинтересовани за каријеру неуронаучника.
Живимо у експанзији АИ модела. Да ли користите неке од њих, колико су АИ модели блиски неуронауци?
Користим вештачку интелигенцију у великој мери у свом истраживању и свакодневном животу. У смислу АИ и неуронауке. АИ је изграђен од нашег примитивног разумевања како мозак функционише. Имамо слојеве неурона, који су усмерени међусобно. Али оно што недостаје су аспекти учења. АИ модели могу да уче, али то се ради у режиму обуке. Не могу да науче када се користе. То је велика разлика и можда ће бити потребно неко време да се то схвати.
Чини се да смо све ближи неком компјутерском моделу мозга. Јесмо ли?
Признаћу да сам погрешио у вези са вештачком интелигенцијом. У почетку сам мислио да морамо да схватимо како мозак функционише пре него што можемо да направимо интелигентне машине. Али онда сам почео да размишљам о птицама. Птице су изузетно интелигентне. Али њихов мозак је потпуно другачији од нашег. Они уопште немају контекст. Тада сам схватио да потпуно другачија архитектура може довести до интелигенције. А ови модерни АИ модели су изузетно интелигентни. И не мора да ради као наш мозак. Покушали смо први да полетимо тако што смо направили механичка замахнута крила. Али чим смо открили подизање на фиксним крилима, полетели смо (буквално). Нема смисла да се враћамо на то да лет више личи на птице. Проблем смо решили на другачији, ефикаснији начин. Исто је и за АИ.
И како то да је мозак бубашвабе исти као и људски мозак? То сте више пута изјавили.
Помињем да су неурони бубашваба исти као и наши. То је прилично тачно. Наши су мало већи. Али укупна функција је скоро идентична. Разлика је у томе што ми имамо 80Б неурона, а бубашвабе само 1М. Али када покушавамо да разумемо како се неурони понашају. Неурон бубашваба је заиста добра замена за људске неуроне. И можемо научити много о томе како наш мозак функционише гледајући бубашвабе.
И шта сада лидери треба да раде?
Верујем у науку отвореног кода, али и у регулисање потенцијално опасних алата. ЕУ је водећа у свету у погледу држања одговорности компанија за вештачку интелигенцију. Волео бих да други следе њихов пример. Потребна је информисана јавност која може натерати своје лидере да озбиљније схвате ово питање.
Српски студенти развијају пројекат заједно са вама. Какав је значај неуронауке у Мејкерс лаб школама које отвара Група за образовање широм Србије?
Смисао мејкерспаце и школа није само стварање ствари својим рукама, филозофија произвођача се односи на дељење резултата и процеса са другима. То је оно чиме се научници баве. Развијамо нове експерименте, а затим их делимо са другима у облику научне публикације. Наш циљ је да ученици виде да је наука отворена заједница која дели. Развили смо књигу за ученике и наставнике не само да уче, већ да покаже другима како мозак функционише.
Марица Јовановић
Извор: НИН
