Од 2014. године па до августа 2022, грчке власти издале су укупно 9.610 Златних виза (2,6 милијарди евра непосредног прихода од инвестиција), а од тога је 6.405 издато кинеским држављанима
Септембра прошле године, на Међународном сајму у Солуну, грчки премијер Кирјакос Мицотакис најавио је измену закона за добијање петогодишње боравишне дозволе кроз програм Златна виза. У Грчкој, боравишне дозволе за држављане из земаља ван Европске уније, могле су да се добију кроз улагање 250.000 евра у куповину једне или више некретнина на више локација. По новом закону, који ц́е ступити на снагу маја ове године, Златна виза ће се добијати приликом инвестирања 500.000 евра у једну или две некретнине на истој локацији.
Убрзо потом, крајем децембра, објашњене су и мере за програм Златна виза и сазнало се да ће удвостручена инвестиција важити за некретнине у централном, северном и јужном сектору Атике, на Миконосу, на Санторинију и у Солуну. Такође, дат је рок до 30. априла за закључивање предуговора о купопродаји имовине по старом режиму од 250.000 евра и до краја 2023. године за претварање ових предуговора у коначне купопродајне уговоре.
Пораст захтева за Златну визу
По премијеровој септембарској најави, уследио је период превирања на тржишту некретнина, што је резултирало повећањем куповине кућа, станова и локала од стране инвеститора, углавном из Турске, Русије и са Блиског истока. Потом, крајем 2022. године, пошто је кинеска политика нултог корона вируса укинута, што је знатно олакшало путовање, вратили су се и кинески купци.
Захтеви за боравишне дозволе кроз програм Златна виза забележили су пораст у последњем кварталу 2022. На основу статистике Министарства миграционе политике, у децембру 2022. године, број захтева за нове дозволе достигао је 1.116, што у односу на 337 боравишних дозвола издатих септембра представља знатно повећање. Током 2022. године, укупно је издато 2.767 нових инвестиционих имиграционих дозвола, што представља огроман пораст у односу на 2021. годину, када је издато 1.035. Међутим, тај број је и даље мањи од 2019. године, када је постављен рекорд од 3.535 нових дозвола.
Откако су административни услови везани за епидемију корона вируса попустили у Кини, поново су се појавили кинески клијенти. Инвестирање у атинске некретнине омогућава им, пре свега, путовање Европом без ограничења обичних виза. Потом, улагање од 250, а сада од 500 хиљада евра, представља добру инвестицију, ако се упореди са изузетно скупим становима у Пекингу. По речима једног кинеског посредника у Атини, за 250 хиљада евра, „у Пекингу једва може да се купи паркинг“.
Кинези, Турци, Руси, Либанци…
Од 2014. године па до августа 2022, грчке власти издале су укупно 9.610 Златних виза (2,6 милијарди евра непосредног прихода од инвестиција), а од тога је 6.405 издато кинеским држављанима. Непосредно пре проглашења пандемије, агенције за некретнине, које су радиле са кинеским држављанима, слале су тимове извиђача на мотоциклима да траже продајне огласе окачене на различитим местима по читавој Атини. Они би све огласе поскидали, а потом би се непосредно договарали са продавцем, обећавајући да ће им имовину продати у врло кратком року. Тада су многе куће и станови продати изнад њихове стварне вредности, па су Кинези касније сазнавали да су станови које су купили месецима стајали празни упркос цени нижој од 250.000 евра.
Према речима једне Либанке која је у Атини водила посао налажења некретнина за Либанце, Ирачане и Египц́ане, она своје клијенте сачекује на аеродрому, покаже им три или четири куће или стана које су они вец́ одобрили на фотографијама, а затим их води у ресторане и даје савете за куповину. Када је економска криза погодила Либан, многи њени клијенти су одлучили да се за стално преселе у Грчку, а она им је помогла да отворе посао.
Турски продавци некретнина који ради у Грчкој такође потврђују пораст интересовања откако је премијер објавио нови закон. Занимање турских грађана за куповину стана у Атини порасло је након покушаја државног удара 2016. године. Турци најчешће купују некретнине у луксузном атинском кварту Колонаки и јужном предграђу Глифада.
Атинске цене некретнина непрекидно расту
Интересовање за некретнине у Атини порасло је откако је, 2021. године, донесена политичка одлука да је пандемија попустила и када су грчке власти понудиле боље услове живота европским пензионерима. Интересовање се потом повец́ало откако је, током јесени 2022. године, најављено поскупљење Златне визе. Нове прилике довеле су и до повец́ања цена квадратног метра. Сходно томе, на местима велике потражње странаца, као што су Колонаки, Коукаки, Акропољ и Плака, цене се крец́у између 2 600 и 4 000 евра по квадрату, а некад и више. Аналитичари примећују да је ово повећање цена у центру града у великој мери производ последњих шест месеци и да је углавном последица предстојеће промене у програму Златне визе.
Тражене цене за велики део станова у центру Атине сада су сличне ценама у северним предграђима, или чак и више. Реновирани станови од око сто квадратних метара, у близини популарних туристичких места, у областима као што су Панграти, Амбелокипи и Кипсели, коштају од 250.000 до 300.000 евра, исто као и новији станови у северним приградским насељима, који често имају паркинг места, камин, грејање на природни гас и друге погодности.
Иначе, просечна продајна цена за врло тражену новоградњу у северним предграђима грчке престонице, креће се од 3.500 до 4.500 евра по квадрату у изградњи, Пре само пет година, просечна продајна цена била је две до две и по хиљаде евра. Статистике указују да је у Грчкој минимална месечна плата, за пуно радно време од 40 часова, 713 евра бруто, да је просечна бруто плата 2.788 евра бруто, али да се најчешћа плата креће око 1.300 евра бруто. Док примања стагнирају, цене некретнина и најамнине, у складу са тржишном понудом и потражњом, све су веће. Упркос повећању цена станова, они су још увек врло доступни добростојећим странцима. Међутим, нове прилике онемогућавају, пре свега, младе Грке и Гркиње да се осамостале и живе ван родитељског дома. Узевши у обзир најновија догађања у Европи и уобичајене политичке прилике у Грчкој, побољшања у скоријој будућности, највероватније, неће бити.
Александар Манић
Извор: Балкан Магазин
