Немачки канцелар и француски председник шаљу своје саветнике за безбедност да помогну Мирославу Лајчаку у дијалогу Србије и Косова. Ко је Јенс Плетнер, човек којег шаљу из Берлина? И зашто је за многе споран? „Путинов човек у Берлину?“ Тако су многи немачки, али и страни медији недавно писали о Јенсу Плетнеру, саветнику за спољну и безбедносну политику немачког канцелара. То је човек којег Олаф Шолц сада шаље у мисију на Балкан.
У писму које су немачки канцелар и француски председник Емануел Макрон овог викенда упутили Београду и Приштини, између осталог се наводи: „Недавне тензије су показале да су конструктивни кораци напред хитно потребни, како на практичном, тако и на политичком нивоу.
Стога смо задужили наше саветнике за спољну и безбедносну политику, Јенса Плетнера и Емануела Бона, да пруже директну подршку Мирославу Лајчаку у његовим залагањима. Предлажемо да наши саветници, заједно са Мирославом Лајчаком, посете Косово и Србију, како би истражили могућности да се процес брзо покрене напред.“
„Архитекта Штајнмајерове про-Путинове политике“
Саветници обично не привлаче пажњу и то је до 20. јуна углавном важило и за Јенса Плетнера. Тог дана је, међутим, он био један од говорника у Немачком друштву за спољну политику (ДГАП) у Берлину, где је требало да дâ увид у спољну политику Олафа Шолца. Таквим традиционалним разменама мишљења присуствују обично чланови Друштва, углавном бивше дипломате и спољнополитички стручњаци. Ово је међутим било јавно и један од слушалаца, Ноа Баркин, био је ужаснут због Плетнерових изјава. Тај Американац некада је био шеф дописништва Ројтерса у Немачкој, а данас ради за амерички истраживачки институт „Родијум груп“. Шта је ужаснуло Баркина? Плетнер је, одговарајући на питање о убрзању приступања Украјине Европској унији, одговорио да „само зато што сте нападнути не значи аутоматски да сте бољи када је у питању владавина права“. То је „прилично неосетљив одговор“ твитовао је Баркин још док је Плетнер говорио.
И није то једино што је Баркину засметало. Проблематична му је била и изјава да Кину и Русију „не треба трпати у исти кош“, а врхунац је, према Баркину, било када је саветник канцелара „критиковао медије зато што се фокусирају на број тенкова које Немачка шаље Украјини, уместо да размишљају о будућим односима са Русијом“. Био је то увод у прави талас гнева на друштвеним мрежама и у класичним медијима. Лидер опозиционих демохришћана (ЦДУ) Фридрих Мерц оценио је на Твитеру да су то изјаве „које бацају сумњу на одлучност немачке владе“. Председница одбора Бундестага за одбрану Агнес Штрак-Цимерман (ФДП) оптужила је Плетнера за „начин размишљања“ који „нас је последњих деценија и довео у ову ужасну ситуацију“.
Економиста Јенс Шнеленбах је на Твитеру чак оценио да је Плетнер „Путинов човек у канцеларском кабинету“, а главни извештач листа „Билд“ Паул Ронцајмер је подсетио да на Плетнера у Украјини гледају као на „архитекту Штајнмајерове про-Путинове политике“ и запитао се: „Како је саветник који је одувек желео да воли Путина у стању да се сада бори против њега?“
У кабинетима Јошке Фишера и Франк-Валтера Штајнмајера
Чињеница је, међутим, да је Русија доста касно доспела у професионални фокус Јенса Плетнера. Тај 54-годишњи правник и политиколог из Шлезвиг-Холштајна, с крајњег севера Немачке, студирао је у Хамбургу, Бордоу и Паризу (између осталог и међународно право), пре него што је 1994. ушао у дипломатију. Његова прва станица у иностранству била је немачка амбасада у Тел Авиву, а након што се вратио из Израела, у Министарству спољних послова био је задужен за Блиски исток, али и за Уједињене нације. У широј немачкој јавности за њега се први пут чуло током мандата шефа дипломатије из редова Зелених Јошке Фишера, када је Плетнер био заменик портпарола Министарства. У то време су му приоритети били конфликт на Блиски исток, као и даљи развој Европске уније.
Описивали су га као паметног, амбициозног и вредног. С тим квалитетима Плетнер је направио каријеру уздигавши се 2008. до главног портпарола Министарства у време када је на челу немачке дипломатије био данашњи председник Франк-Валтер Штајнмајер (СПД).
То је и време када се Плетнер повремено оглашавао и о догађајима на Балкану. Косово је 2008. прогласило независност, а Београд убрзо од генералне скупштине УН затражио да Међународни суд правде о томе дâ саветодавно мишљење. У изјави за ДЊ уочи одлуке, Плетнер је овако пренео став владе у Берлину: „Ми смо признали независност Косова и доста других земаља је то учинило. И, ако смо ми то урадили, онда можете да будете сигурни да смо ми убеђени да је то у складу са међународним правом.“
Ко је креатор споразума из Минска?
Након тога је обављао дужност амбасадора у Шри Ланки, па затим у Тунису, да би се 2014. вратио у Штајнмајеров штаб, управо у тренутку када се тамо формулисала доктрина према Русији. Плетнеров утицај ту, међутим, није био одлучујући.
Пре свега, Штајнмајер је у то време био дубоко уверен да ће стара доктрина „оца СПД-а“ Егона Бара, „промене кроз приближавање“, односно дијалог са аутократијама као средство промене, функционисати и у кризи око Крима. А као друго, у штабу су тада били и Маркус Едерер, данас амбасадор ЕУ у Русији, Ханс-Дитер Лукас, актуелни амбасадор Немачке у Паризу, и Штефан Штајнлајн, тада државни секретар. Сва тројица говоре руски и већ тада су имали искуства из амбасаде у Москви. Едерер, а не Плетнер, је био тај који је у тајним мисијама 2015. припремио споразуме из Минска.
Искуства са Балкана
Када је 2017. Штајнмајер изабран за председника Немачке, Плетнер је отишао на место амбасадора у Грчкој. У то време Немце тамо нису претерано волели због тврдог става Ангеле Меркел у кризи евра. Плетнер је ипак успео да стекне одређену популарност у Грчкој, делом и због тога што је јавно говорио о немачким ратним злочинима у тој земљи током Другог светског рата. У децембру 2021, нови немачки канцелар Олаф Шолц довео га је у свој кабинет на место главног саветника за спољну и безбедносну политику. У његово име Плетнер је у јануару, уочи рата у Украјини, и управо са француским изаслаником Емануелом Бонеом, учествовао у преговорима дипломатских представника Украјине и Русије.
Искуство из Атине Плетнеру је добродошло јуна ове године, када је Шолц био на мини-турнеји по региону, између осталог и у Приштини и Београду. Најављујући ту посету, немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ је писао и ово:
„Канцелар у својој делегацији има доброг познаваоца сукоба. Јенс Плетнер, Шолцов саветник за спољну политику, дуги низ година био је немачки амбасадор у Атини и изблиза је био сведок грчко-македонског спора. Он, дакле, зна да се и такви сукоби могу решити. Наравно, то се не може постићи спољним притиском. До прелома у сукобу између Македоније и Грчке који је трајао скоро три деценије, дошло је тек када су владе у обема престоницама хтеле да одбаце националистички пртљаг из прошлости.“
Хладан аналитичар
Новом канцелару био је потребан искусан и реномиран дипломата. Јенс Плетнер, наводно, није био први избор за место саветника канцелара за спољну политику и безбедност. Прича се да су у кабинету најпре инсистирали да на то место дође жена – али је нису нашли. У Плетнеру је пронашао не само то, већ и неког ко је, као и он, више хладан аналитичар, него човек емоција.
„Плетнер никада није био идеолог“, описао га је недавно за немачке медије један његов неименовани колега из Министарства спољних послова. Плетнер, додао је, не мисли да је његов посао да противречи својим шефовима, вец́ да их охрабрује у њиховим убеђењима и пружа им најбољу могуц́у подршку у спровођењу њихове политике.
И још једну карактеристику деле канцелар и његов саветник: што је притисак јачи, мање су спремни да одступе од своје позиције. То се видело и по томе што Плетнер, након свих тих реакција на његове изјаве у Берлину 20. јуна, није сносио никакве последице. Шта више, сада је добио нови задатак – да се директно укључи у дијалог Београда и Приштине.
Извор: DW
