Пише: Урош Митровић
Власник гиганта Оракл гради до сада невиђену технолошко-медијску империју, интегришући податке, инфраструктуру и медије у моћан инструмент утицаја. То чини у стратешком савезу са председником САД Доналдом Трампом
У ери када информације одређују наше схватање стварности, а моћ се све више огледа кроз управљање подацима и комуникационим платформама, Лари Елисон (81), један од најимућнијих људи на свету, заузима централно место у новом медијско-дигиталном уређењу. Попут Чарлса Фостера Кејна из филмског класика Орсона Велса или Вилијама Рандолфа Херста из стварног живота, власник технолошког гиганта Оракл не само да већ има огромну моћ, већ тежи да додатно преобликује и доминира америчком, па и глобалном медијском сценом.
Лари Елисон и његова породица улажу у стратешке медијске аквизиције које израстају у једну од најутицајнијих медијских империја у историји САД-а. Као што је „Грађанин Кејн“ некада обликовао токове новинарства, данас се овај могул намеће као централна фигура нове дигиталне епохе — у којој се моћ, технологија и медији стапају у нераскидиву целину, редефинишући начин на који се креирају и контролишу информације.
Концентрација медија
Елисонови, као власници компаније Skydance Media, значајно су проширили свој утицај у медијској индустрији током протекле године. Кроз посао вредан осам милијарди долара Skydance Mediaи Paramount Global постигли су споразум о спајању, чиме је формирана нова корпорација — Paramount Skydance Corporation— чија је укупна вредност процењена на око 28 милијарди долара. Овим спајањем, породица Елисон је практично преузела контролу над једном од највећих медијских компанија у САД, која обухвата чувени холивудски студио, стримиг платформе, утицајну мрежу ЦБС, затим МТВ, Comedy Central, Showtime, Nickelodeonи многе друге канале.
Димитрије Милић: Како ће Француска и Немачка дочекати мандат Трампа
Технолошки магнат је, преко своје компаније Оракл и повезаних инвестиционих фондова, недавно учествовао и у улагању у америчке операције ТикТока. Лист Њујорк тајмс наводи да је Елисон наумио да „свет учини бољим“ залажући се за тотални надзор над друштвом, „у којем би камере биле постављене свуда“, а вештачка интелигенција пратила и анализирала сваки покрет. „Грађани ће се понашати најбоље што могу, јер непрестано снимамо и извештавамо о свему што се дешава“, изјавио је он недавно.
Иако је закорачио у девету деценију живота, овај предузетник, чије нето богатство магазин Форбс процењује на 350 милијарди долара, планира још већи стратешки подухват: потенцијално преузимање компаније Warner Bros Discovery. У посао је укључен његов син Дејвид Елисон, који води преговоре с великим приватним инвестиционим фондовима о могућем заједничком преузимању медијског гиганта Варнер Брос. Према наводима медија, овај мега-дил могао би вредети више од 60 милијарди долара, чиме би породица Елисон додатно проширила свој утицај укључивањем великих медијских брендова попут ЦНН-а, ХБО-а и Дискавери канала у свој постојећи портфолио.
Критике и забринутости
Бројни аналитичари упозоравају да би Елисонова све већа контрола над медијима и дигиталним простором могла довести до стварања новог монопола, налик онима које су некада имале „индустријске династије попут Вандербилтових и Рокфелерових“. Управо због тог огромног утицаја у САД, магазин Wired га је назвао „председником из сенке“. Елисон је, иначе, у последње време све чешћи гост у Белој кући, а Доналд Трамп га је јавно хвалио, називајући га „изузетним човеком и бизнисменом“. Није случајно што је баш он био уз председника када је овај најављивао пројекат Stargate – амбициозни план улагања од 500 милијарди долара за изградњу инфраструктуре за потребе вештачке интелигенције у Америци.
У контексту све јачег притиска Беле куће на медије, све је гласнија и забринутост критичара који страхују да би амерички председник, уз подршку технолошких тајкуна, могао утицати на начин на који се извештава о његовој администрацији и спровођеним политикама.
„То што Елисонови преузимају и ЦБС и ЦНН, док уједно имају контролу над великом друштвеном мрежом као што је ТикТок, представља опасност за демократију. А с обзиром на њихову блискост с Трамповим режимом, изгледа да је то и циљ,“ недавно је упозорила организација за надзор медија ФАИР, а преноси Би-Би-Си.
ТикТок у фокусу
Најзвучнија и медијски најпропраћенија аквизиција ових дана јесте преузимање свих операција платформе ТикТок у Сједињеним Америчким Државама. Ова популарна видео апликација, у власништву кинеске компаније ButeDance, нашла се под притиском администрације Доналда Трампа због забринутости да би кинеска влада могла имати приступ подацима америчких корисника.
У циљу очувања националне безбедности, Бела кућа је донела одлуку о продаји америчког дела ТикТока, односно издвајању његове имовине из глобалне платформе, што је отворило простор за улазак домаћих компанија. Међу најистакнутијима је и неизбежни Лари Елисон, који ће, заједно с партнерима из сектора приватног капитала и технолошких инвестиција, преузети контролу над ТикТок-ом на америчком тржишту.
Можда и најважнија имовина ТикТока, његов алгоритам за препоруке, налазиће се и функционисати унутар САД, под надзором компаније Оракл, која ће управљати безбедносним операцијама и обезбеђивати cloud инфраструктуру за нови пословни ентитет. Овај потез доноси Елисоновој компанији приступ огромним количинама корисничких података и алгоритмима који обликују садржај на платформи, што је уједно и кључ за контролу јавног наратива. Само у Америци ТикТок користи скоро 170 милиона људи, а истраживања показују и да сваки пети Американац редовно прати вести путем ове платформе.
Државни сектор и политички утицај
Лари Елисон присутан је у Силицијумској долини дуже од било ког другог утицајног бизнисмена из технолошког сектора. Још 1977. године, заједно са двојицом колега, основао је компанију Software Development Laboratories(СДЛ), која је касније преименована у Oracle — по свом кључном производу, бази података развијеној по наруџбини америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА). Овај догађај означио је почетак дугогодишње сарадње са америчким владиним институцијама, укључујући Ратно ваздухопловство и војску. Та веза с државним и обавештајним сектором била је кључна за успон Оракла као глобалног лидера у технологији управљања подацима. Данас ова компанија има више од 160.000 запослених широм света.
Такође, Елисон улаже не само у технологију и медије, већ и у политику, финансирајући деценијама кандидате и групе са свих страна америчког политичког спектра — и републиканце и демократе. Себе, иначе, описује као политичког „центристу“. Није тајна ни да је Елисон највећи појединачни донатор Израелских одбрамбених снага (ИДФ), што додатно осветљава однос који он и његово окружење гаје према тој земљи.
Технологија и вештачка интелигенција: Да ли бисте волели да имате електронски нос
Уосталом, извршна директорка Оракла Сафра Кац недавно је отворено изјавила: „За запослене је јасно — ако нисте за САД или Израел, овде не треба да радите.“
Редефиниција моћи
Прослављен као визионар у технолошком свету, данас је Елисон тешкаш и у свету медија — толико утицајан да чак и Руперт Мердок, тај стари вук медијске индустрије, сада делује као лака категорија у поређењу са њим. Контрола коју остварује над кључним медијским кућама и дигиталним платформама у САД представља прекретницу у начину обликовања јавног мњења и политичких наратива у наредним деценијама.
Оволика концентрација моћи у рукама једног појединца оправдано поставља питања о будућности медијских слобода, плурализма и транспарентности у дигиталној ери. Уосталом, о амбицијама и големом егу човека који се женио чак шест пута, поседује огромно приватно острво на Хавајима и ескадрилу млазних авиона, много говори и наслов једне од биографских књига посвећених њему, индикативног наслова: Разлика између Бога и Ларија Елисона: Бог не мисли да је Лари Елисон.
Извор: Време
