Ваљало би заиста кад би политичари у Црној Гори имали више такта, или кад га већ немају да не мисле да су рођени за све, већ да уче, истражују, да вјежбају или се са неким консултују, ако икад повјерују да постоји неко ко зна више од њих
Његош је донио билијар у Црну Гору, а зграду смо крстили у Биљарду. Истина, Његош га је наручио, али теглили су други. Важно је да је билијар стигао. Карамбол је динамична врста игре, на истим основама билијара, са знатно другачијим правилима. У тој игри поента је у путањи, односно да предвидите куда ће лопта да оде даље, како ће да се одбије, у томе је суштина. Кад почетници играју, та игра дјелује као обично сударање, ништа нема смисла и чини се досадно. Некад изгледа сувише лако, прије него почнете да играте. Кад играју мајстори, тад лоптице плешу по столу и уживање је гледати.
Милан Кнежевић позива се на полиграф, вјероватно јер зна колико невјероватно звуче неке приче о преговорима око нове Владе. Неко измишља, ЗБЦГ или ПЕС, неко говори истину, али можда је једино полиграф средство које може народу отворити очи. Било би спектакуларно организовати уживо састанак актера преговора, све их ставити на полиграф и испитивати. Кад већ све личи на шоу програм, да идемо до краја!
Потпуно су опречни ставови, потпуно се другачије описују са двије стране догађаји. Народ не само да је збуњен, већ је и слуђен. У којој мјери се људима гаде сва силна саопштења којих има на десетине у току само једног дана, виђећемо на следећим изборима. Може се претпоставити да ће излазност на изборима бити знатно мања чак и у односу на претходне изборе гдје је забиљежена мала излазност. Дакле, биће још мања како се ситуација на политичкој сцени све више буде компликовала. Изгледа да ће тек да се закомпликује.
Ко трља руке док се све дешава? ДПС! Партије и лидери ништа нису научили из сукоба између УРА и Демократа. Док су се препуцавали на друштвеним мрежама, док су жуч циједили сваких пола сата и сикћали једни на друге, популарност им је падала. После су се опет завољели, кад су видјели што су направили.
Ако погледамо партијска саопштења из претходне недеље, нико не може да повеже на што се асоцира и позива које саопштење. “Ко кога ту и због чега вара?!”. Све је између редова и све је упућено лидерима других партија. Дакле, опет иста грешка, партије заборављају ко увијек мора да им је у фокусу. Циљна група партија нису друге партије и лидери, циљна група сваке партије су гласачи. Није важно да испросипаш супарнике и остале партије, важно је да освојиш наклоност гласача. Јер, на крају, у гласачкој кабини, моћ је у рукама оног ко држи хемијску и гледа у папир. Те људе партије су занемариле, отпочели су рат саопштењима.
Зато се као у карамболу сударају идеје, људи, партије и лидери. Само безглаво јуре и нико од њих нема појма како ће се ова игра завршити. Сви се праве да знају што раде, а резултата нема. Можда је до одијела, јер паковање чини да људи дјелују озбиљно.
Али без обзира на одијела, видјели смо разобличавање једног карактера у емисији Рефлектор. Гост је био министар који не само да неће да одговори на питање, већ са гнушањем одбацује питање. Свакако да има право да не одговори, или да ако има кликера, вјешто се извуче и избјегне питање. Али онакав одговор, прогласити питање за “бесмислицу”, то је црвени картон, испадање из кривине, непоштовање водитељке која је госта позвала и дала му прилику да га чују. Faux pas!
Ваљало би заиста кад би политичари у Црној Гори имали више такта, или кад га већ немају да не мисле да су рођени за све, већ да уче, истражују, да вјежбају или се са неким консултују, ако икад повјерују да постоји неко ко зна више од њих. Не само да могу бити бољи, већ морају бити бољи. Ако нешто не предузму, на следећим изборима, многи ће бити бивши политичари.
Нагледали смо се афера, наслушали смо се лажи и општужби, заиста би било вријеме да се примијени нека друга тактика и стратегија. Постали су негледљиви.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
