
Пре неких тринаест, четрнаест година први пут сам био у позицији да морам више да се заинтересујем за светску берзу, кретања индекса, као и за компаније које се тамо котирају. И испоставило се да је управо период који је уследио након тога, био веома занимљив за праћење. Доказ да динамичност берзанских дешавања не мора нужно подразумевати црне лабудове, петке и уторке, већ и један прилично стабилан – булл период или период “бика” може бити једнако интересантан. Пре свега због технолошких револуција и промена које су свих ових година у таласима надирале и мењале тржиште, наше навике и послове.
Игром случаја, баш је та 2011. година када сам кренуо да пратим чланке о тржишту капитала, била последња да је нека “не ИТ фирма” била највећа компанија на свету. Епл је већ следеће године са трона скинуо велики ЕксонМобил, који је још две, три године након тога био у топ 5 и онда, повучен падом цене нафте, коначно попустио пред великим технолошким дивовима.
Елем, до почетка друге деценије овог века, места највећих су била резервисана за нафташе, производне компаније, велике инвестиционе фондове, али и неке, у то време примарно “хардвераше”, попут ИБМ-а и Интела. Дакле, са изузетком Мајкрософта који се прилично рано пробио у топ 10 (иако је софтверски оријентисана фирма), у принципу се знало ко влада светом.
Међутим, ако погледамо последњу деценију, називи које можете видети на листама топ 5 или чак топ 10 компанија које се котирају на берзама, по тржишној вредности су Епл, Мајкрософт, Алфабет, Мета, Амазон итд. Дакле, компаније које немају некретнине, велика постројења, рудне концесије, фабричке линије, али имају нешто друго. Интелектуалну својину и податке. Права и контролу над најсофистициранијим софтверима, развијене алгоритме, права на базе које садрже податке милијарди људи, на основу чије аналитике и употребе те компаније генеришу страховите приходе.
Компанија Тесла је, на пример, у време писања овог текста 11. на листи. Далеко испред било које друге аутомобилске компаније. Тојота је следећа, на 32. месту. Да ли Тесла има више фабричких капацитета од поменуте Тојоте? Фолксвагена? Не, наравно. Не прода ни близу аутомобила као нека немачка компанија или јапанска. Чак и корејска. Али има АИ алгоритме, вредне податке и – будућност. Тесла се води примарно као биг дата компанија. Свакодневном вожњом, милиони власника аута Тесла тренирају његову вештачку интелигенцију и чине је све савршенијом и спремнијом да један дан помери вожњу путничких аутомобила на нови ниво.
Кока кола је са, некада друге позиције највећих, пала на чак 40. место. Интел је дубоко на 66. месту, а био је пре дот-цом бума у првих пет. ИБМ је пао још дубље, на 72. место. А испред су “неки нови клинци”, компаније као што су Нетфликс, Сејлсфорс, Оракл…
Поента ове целе приче је у поменутој интелектуалној својини и подацима. Ресурсу новог доба, без чега се више не може, и без чега нема ни бизниса, ни озбиљног посла. НИје више ни жиг, тј. траде марк, толико доминантан када је интелектуална својина у питању. Доказ је управо Кока кола. Некада најјачи бренд. Школски пример највреднијег жига, сада је далеко иза биг тецх дивова, по маркет цап вредности.
Дакле, некада моћни владари светске економије предали су трон носиоцима интернет и дата технолошке револуције која је експанзију доживела пре деценију и по.
Али, на исти начин се и данас дешава смена у врху, где опет једна нова индустријско-технолошка револуција, назовимо је 4.0, на погону вештачке интелигенције руши нове рекорде на берзама. И тако смо могли да сведочимо како је у овом првом кварталу 2024. године, Мајкрософт после неколико година гледања у леђа творцу ИОС-а, избио на прво место, са маркет цап-ом од нешто мало мање од 3.000 милиарди долара. Пре свега, захваљујући визионарској инвестицији у ОпенАИ компанију, тј. ЧетГПТ. Претходне године су за светске берзе мање више, бар по индексима, биле “године бика”, када доминира тзв. булл маркет. А медвед се очигледно и овог Сретења вратио у рупу. Видећемо да ли ће се тај булл тренд наставити, како ће светска економија даље реаговати на војне и трговинске ратове, инфлацију и потезе централних банака поводом референтних каматних стопа. За компаније које развијају АИ не бринемо, али може ли “АИ бик” сам да вуче индексе?
А судећи по кинеском хороскопу, 2024. ће бити година змаја. Додуше дрвеног. Шта год то значило.
Драган Милић
Извор: Нова Економија
