Пише: Гидеон Леви
У дану када је свет признао палестинску државу, упутио сам се заједно са Алексом Либеком у удаљено палестинско село на истоку Западне обале. Претходног дана се у селу догодила оружана пљачка десетине оваца од стране насељеника који су дошли из новог маахаза1 у близини.
На дан отварања Генералне скупштине Уједињених нација и „Конференције о две државе“, десет западних земаља се придружило дугој листи држава које су већ признале имагинарну државу, а пут Алон је био скоро испражњен од палестинских аутомобила. Већина путева на Западној обали је блокирана гвозденим капијама које се отварају и затварају по хиру војних команданата.
У дану када је 159 држава већ признало замишљену државу лежао је код куће Садек Фрахана, 81-годишњи сточар, стењући од болова. Руке су му дан раније палицама поломили досељеници који су га немилосрдно тукли без разлога, упркос његовим годинама. Унук је седео поред њега завијене главе. И он је повређен у пљачкашком походу насељеника. Израелска полиција је пожурила да без истраге оптужи палестинске сточаре да су они ти који су опљачкали насељенике. У држави која је тог часа призната нема полиције која би штитила своје грађане.
У дану када је француски председник славио свој дипломатски успех, палестинска држава је даље него икада. Никада нека замишљена држава није била тако зависна од реалности на терену. Председнику будуће државе Махмуду Абасу чак није било дозвољено да дође на скупштину на којој се расправљало о његовој држави. Американаци су грубо прекршили споразум са Уједињеним нацијама.
Истовремено, најтраженија особа Међународног кривичног суда Бењамин Нетањаху, осумњичен за злочине против човечности, спремао се да отпутује на тај скуп. Председник државе коју скоро цео свет „признаје“ посматра пленарну салу са удаљеног екрана, док ће најтраженије лице стати за говорницу.
У дану када је свет признао палестинску државу, у Гази је убијена 61 особа, скоро исто као и дан након признања, као и сваког дана последњих месеци. Признање није спасло и неће спасти ниједно дете у Гази од бомбардовања. Газа више није погодна за људски живот. За њих се и Западна обала полако претвара у такав простор. Сумњам да је претучени старац уопште и чуо нешто о признању. То што су се Британија и Француска придружиле земљама које су већ признале Палестину, за старог сточара не мења ништа, нити ће признање Андоре и Монака утицати на његову судбину. Опљачкано стадо оваца му неће бити враћено, иако је Луксембург уз њега.
Свет, нарочито праведничка Европа, још једном је ове недеље учинио празан гест у част жртава Газе и Западне обале. Док геноцид у Гази не престаје, а насељеници са војском дивљају на Западној обали, свет је испунио своју дужност признавши земљу која вероватно никада неће бити основана. Како је лако признати државу, а тешко зауставити геноцид. Као и обично, Израел је ламентирао над антисемитизмом. Опозиција, са свим јеврејским фракцијама, ујединила се са владом у осуди признања, укључујући и наду израелске левице Јаира Голана.
Они који, као ја, пре свега осталог очајнички чекају драматичан и хитан потез света како би се моментално зауставило систематско убијање и разарање, добили су потез који ће само погоршати ситуацију. Већина земаља сада може да умири савест своје узнемирене домаће јавности: казнили смо криминалца и обештетили жртву. Више нема потребе да мрднемо прстом за Газу, ми смо своје урадили. Дали смо свој административни допринос.
Трагично је то што је признавање палестинске државе сада натегнут, готово лудачки корак. У овом тренутку не постоје партнери за решење о две државе, ни у Израелу ни у Палестини. Газа је уништена, а на Западној обали није остало простора за неку државу која није скуп бантустана. Желите да спасете оно што је преостало од избеглица из Газе? Уведите хитне и оштре санкције Израелу. Желите дугорочну визију? Омогућите демократију за све људе између реке Јордан и мора.
Извор: Пешчаник
