Пише: Гидеон Леви
Израелски план етничког чишћења Појаса Газе добро напредује, можда и изнад очекивања. Значајним достигнућима забележеним до сада у систематском убијању и уништавању, последњих дана је придодато још једно важно: изгладњивање. Глад се брзо шири и број мртвих од ње се ближи броју људи убијених оружјем док су чекали на храну. Ко није погинуо у реду за храну, вероватно ће умрети од глади.
Изгладњивање као средство ратовања се већ исплатило. Америчка ГХФ, агенција за „помоћ“ Гази, такође је постигла успех. Не само што су стотине житеља Газе убијене у редовима за пакете хране, већ има и оних који умиру од глади пре стајања у ред, већином деце и беба. Само јуче од глади је умрло десеторо људи (15 прекјуче), међу њима троје деце и беба стара шест недеља. Од почетка рата је умрло 111 људи међу којима 80 деце, а број жртава свакодневно расте.
Израелски злочиначки медији скривају од нас те слике. Њихово неизвештавање о Гази никада неће бити опроштено и заборављено. Али те слике стижу до остатка света. То су слике музелмана (јеврејских затвореника из нацистичких логора), призори из Шое. Скривати их значи негирање да се то дешава. Скелети беба и малишана, живих или мртвих, са костима које вире кроз изједено масно ткиво и нестале мишиће, њихове широм отворене очи и уста, мртви поглед. Положени на болничке подове, на голе кревете или ношени на магарећим запрегама. То су слике из пакла. У Израелу их већина пориче и сумња у њихову веродостојност. Други изражавају радост и понос због призора изгладнелих беба. Да, дотле смо стигли.
Претварање изгладњивања у легитимно и прихватљиво оружје од стране Израелаца, било кроз отворену подршку или из равнодушности, најмонструознија је фаза рата који Израел води против Газе. За њу је немогуће наћи оправдање, изговор или објашњење. То неће моћи чак ни свемоћна израелска пропаганда.
Изгладњивање је постало легитимно оружје јер представља средство за постизање циља етничког чишћења. Ово треба разумети и сагледати наставак рата у светлу овог објашњења. Као што је добро за Израел да хиљаде Палестинаца погину од стране његових оружаних снага, добро је и да стотине њих умру од глади. Само тако је могуће да се Појас претвори у место где је немогуће живети, и само тако ће га они „добровољно“ напустити. Најпре у „хуманитарни град“, а из њега у Либију или ко зна где.
У Гази сви гладују. Палестински новинари који још нису убијени говоре да ништа нису ставили у уста два-три дана. И лекари из иностранства трпе несташицу хране. Канадска лекарка из болнице Насар је у последња два дана појела само мали тањир сочива. Она је преслаба да брине о рањенима и болеснима. Што је добро за Израел.
Екипа Ал Џазире је пратила потрагу за брашном младог оца. На пијаци је нашао тезгу са две врећице израелског брашна и флашу уља. Цена по врећици је стотине шекела и он се вратио празних руку својој изгладнелој деци. У студију су детаљно описивали три фазе умирања од глади. Његова деца су у другој фази.
Изгладњивање је претворило овај рат у најстрашнији од свих израелских ратова и свакако најзлочиначкији. Никада нисмо овако изгладњивали два милиона људи. Постоји само једна ствар гора од тога: равнодушност с којом је то прихваћено у Израелу, на сат и по вожње од места где је јуче преминула беба – Јусеф Ал-Сафади, стар шест недеља. Његова породица није успела да прибави замену за мајчино млеко. У часу када је умро, на Каналу 12 је емитована кулинарска емисија „Победничка кухиња“. Гледаност је била велика.
Извор: Пешчаник
