Пише: Андреј Ивањи
Студенти су позвали, а грађани су се одазвали: у петак, 24. јануара, још један талас побуне је преплавио Србију. Овог пута већи од свих претходних против аутократије на чијем је челу Александар Вучић.
Под називом „генерални штрајк“ широм земље, уздуж и попреко друштва, је провалила грађанска непослушност. Где год да су се представници власти осврнули могли су да виде отпор, људе којима је прекипело – на факултетима, у школама, у правосуђу, Колубари, ИТ сектору, РТС-у, кафићима, продавницама, занатским радњама…
Грађани широм земље су још једном игнорисали све претње, режање Вучићевих министара и обасипање дрвљем, камењем и лажима режимских медија свих оних који јавно изражавају своје негодовање. Улице, раскрснице и ауто-путеве су блокирали студенти, средњошколци, професори, наставници, учитељи, адвокати, програмери, пољопривредници, радници…
За разлику од свих ранијих протеста против свега што чини, представља и за шта је одговорна Српска напредна странка са својим прилепцима, овај одаје утисак као да не може да се заустави јер га предводе млади људи. Њихова енергија чини се неисцрпна и заразна.
Стиче се утисак да студенти овако могу да се ћерају са влашћу у недоглед. Не показују ни трунчицу замора, страха, брзи су, мобилни, дисциплиновани и мотивисани да нормализују ненормалну земљу у којој живе.
А други их следе.
Све што је власт до сада урадила да угуши овај младалачки устанак, као да је бацала суварке на распламсалу ватру. Студенти су стварност Србије претворили у ноћну мору екипе огрезле у моћи, корупцији и парама.
Србија, децембар 2024 – подршка протестима због пада надстрешнице Новом Саду
Покушај тешког убиства
Још једном је могла да се види и последица бесомучног блаћења студената који су се подигли против бесправне државе, да су канда некакви страни плаћеници који шурују са Куртијем: једна млада жена је једноставно стисла папучицу за гас и прегазила једну студенткињу која је била ангажована као редар.
За поступак сваког онога који налеће колима на младе људе, што се правно тумачи као покушај тешког убиства, за физичке нападе на студенте који протестују, директно су одговорни Александар Вучић и сви они који их представљају као антисрпско зло које за стране паре хоће да руши Србију. Такав наратив је подстрекивање на насиље.
Контрамитинг у Јагодини
Покушај Вучића да свему што се од 1. новембра прошле година догађа у земљи парира контрамитингом у Јагодини деловао је неубедљиво.
Користећи све своје неисцрпне ресурсе власт је у град покојног Палме довукла неколико десетина хиљада људи да вичу „Ацо Србине!“ и алпаудирају председнику Србије који покушава да направи некакав народни покрет који би требало да буде сурогат Српској напредној странци у којој су и њени чланови почели да виде легло криминала и отимачине.
Вучић је на скупу рутински поновио ударничке пароле из свог уобичајног репертоара, изрекао за двадесетак минута што сваког дана понавља на режимским медијима – параноично-ксенофобични мишмаш закићен просечним платама од 1400 и пензијама од 640 евра.
Па се свет након тога разишао и упутио ка силним аутобусима да их развезу кућама.
Телевизија Пинк скуп је углавном снимала из дронова, мало је било крупних кадрова. Све је пратила уопичајна специјална емисија са увек истим ликовима који славе Вучића и сеју завере.
РТС је за дивно чудо у петак у Дневнику 2 имао веома коректан прилог о протестима широм Србије, вест да је прегажена једна студенткиња чак је у уводнику била на првом месту, пре јагоднских дешавања.
Војин Грубач: Влада опстаје због интереса Запада, Милатовић опструише и живи у безваздушном простору
Непостојеће опозиционе партије
Упадљиво је 24. јанура још једном било одсуство представника опозиције. Овај масовни грађански отпор коме сведочимо, који је превазишао првобитне студентске захтеве у хтење за системским променама, зачео је и куља упркос постојању опозиционих политичких партија, а не захваљујући њима.
На томе тренутно највише почива безбедност Вучићевог режима који је на бури грађанског незадовољства и непослушности почео озбиљно да се љуља. Грађани који су почели масовно да пркосе недемократском систему власти лидере опозиције не препознају као људе који би Србију могли да поведу у промене.
Деловање опозиционих партија тренутно се своди на зехтев о прелазној влади и акције које су више примерене невладиним организацијама и цивилном сектору, него политичким партијама.
Још једном доказују да не знају шта да раде са огромним незадовољством које проваљује из свих пора друштва.
Нису чак у стању ни да се догворе, на пример, о некој влади у сенци која би била алтернатива постојећој министарској гарнитури.
Врло је могуће да се Србија после више од 12 година напредњачке власти обрела на путу ка променама са кога више нема повратка.
Али је неизвесно колико дуго би он могао да траје јер председник Србије и сви председникови људи неће своју власт и послове препустити без жилаве борбе.
А ни студенти неће тека тако одустати од својих захтева.
За понедељак, 27. јануар, најавили двадесетчетворочасовну блокаду Аутокоманде.
Извор: Време
