Њемачка се суочава са прилично мрачним прогнозама економског раста – односно пада. Али један чувени економиста каже да су и такве бројке уљепшане јер не узимају у обзир све скупље енергенте из увоза и још неке факторе.
Четири водећа економска истраживачка института представила су прошле недјеље суморне прогнозе економског развоја Њемачке: привреда ће ове године расти за свега 1,4 одсто, а за 2023, ти стручњаци предвиђају чак и пад БДП од 0,4 одсто.
Но, колико год ове прогнозе дјеловале мрачно, бројке су ипак уљепшане, сматра врхунски њемачки економиста Габријел Фелбермајер и каже да ће се БДП већ ове године реално смањити за 1,3 одсто, а наредне године ће минус бити вјероватно око четири одсто.
Јер, како објашњава Фелбермајер у студији у коју је увид имао Зидојче цајтунг, у временима неуобичајено високих увозних цијена, такозвани реални БДП није добар показатељ економске снаге земље. Свакако не, ако се под економском моћи неке земље подразумијева и куповна моћ њеног народа.
Да би то разумјели, треба знати да је БДП по класичној дефиницији вриједност свих добара и услуга произведених или продатих у земљи и истовремено је збир свих домаћих прихода. Њемачки БДП је недавно нагло и неуобичајено порастао, међутим, мање због великог повећања количине произведене робе – већ због високе инфлације, која вјештачки надувава суму цјелокупне продаје исказане у еврима.
Да би се израчунао овај феномен, односно номинални БДП очистио од инфлације, користи се такозвани дефлатор БДП-а, односно индекс цијена роба и услуга произведених у земљи. Резултат је добро познати реални БДП.
Увоз скупих енергената драстично смањује куповну моћ
Проблем је у томе што тај механизам додуше укључује извоз њемачких компанија, јер је роба произведена у земљи – али не и увоз. То значи да изузетно високи трошкови увоза енергената уопште нису узети у обзир у званичној статистици БДП-а. Фелбермајер објашњава важност наглог раста индекса потрошачких цена (ЦПИ) који се не заснива на роби произведеној у земљи, већ на роби која се у њој троши – и тако долази до своје још мрачније прогнозе.
Зидојче цајтунг напомиње, да то што делује као високоумна научна комбинаторика, заправо има веома опипљив утицај на политичке одлуке и живот грађана.
„Раст БДП-а, како се обично извјештава, потцјењује губитак куповне моћи становништва у временима високих увозних цијена“, каже Фелбермајр. „Политичари не виде пуне размјере осиромашења становништва јер оно не произилази из званичних података. Тиме настаје опасност да извуку погрешне закључке.“
Њемачка Влада вјероватно није једина коју би обмањујући подаци могли да наведу да доноси проблематичне одлуке.
Према Фелбермајеровим ријечима, иста опасност се односи и на партнере у колективном преговарању, послодавце и синдикате, јер им „званични подаци о БДП-у сугеришу да постоји маневарски простор за повећање плата који у ствари уопште не постоји“.
„Зато је велика опасност да плате буду подигнуте до мјере која ће се на крају показати као економски штетна и коштати радних места“, преноси Зидојче.
Њемачка би могла да се нађе у друштву великих дужника
Губитак радних мјеста о којем Фелбермајер говори другачије речено јесте уствари повећање незапослености. Поред тога што то значи додатно осиромашење становништва и смањење потрошње – тиме ће се истовремено повећати државни трошкови и смањити приходи од пореза. А то ће пак неминовно довести до новог задуживања Њемачке.
Огромна сума од скоро 300 милијарди евра коју је предвидела Влада Олафа Шолца за помоћ привреди и грађанима у савладавању енергетске кризе – већ садржи нови дуг од 200 милијарди евра.
Раније је донијет и вишегодишњи план додатног буџета за њемачку војску Бундесвер у висини од 100 милијарди евра.
А пакети помоћи због пандемије короне, допринели су томе да је крајем прошле године сума њемачких дугова већ износила 2,32 билиона евра.
То би на крају Њемачку могло да доведе у ситуацију да се послије две деценије строге штедње, те повољних камата који су појефтиниле дугове и помогле да са савлада криза евра – сада нађе у друштву великих дужника, међу којима су одавно и чланице Г7 попут Јапана, Италије, а и САД.
Фактор камате
Најновија вијест из Вашингтона је да се у нову фискалну годину, која тамо почиње 1. октобра, стартовало са рекордом од 31,1 билиона дуга.
У борби против инфлације, Национална банка САД (Фед) почела је брзо и крупним корацима да подиже кључну каматну стопу, а то пак кредите чини скупљим – и додатно повећава дуг у доларима.
И Европска централна банка која штити стабилност евра, друге по важности свјетске валуте, такође је први пут после 10 година почела са дизањем камата. То значи да поново расту новчани депозити у еврима – али и дугови, како државни тако и приватни. И то је део врзиног кола рецесије у којој грађани губе куповну моћ – односно постају сиромашнији.
Приредила: Дијана Рошчић
Извор: dw
