Са становишта немачке владе, фабрика Тесла у Гринхајду је успех. После нешто више од две године градње, „Гигафабрика” је уз фанфаре свечано отворена прошлог марта. То што је америчка марка електричних аутомобила одабрала управо овај бранденбуршки градић од 9.000 душа, 50 километара од Берлина, да постави своју прву европску фабрику је божји дар. Подвиг је двоструко већи, будући да пројекат нису згњечили зупчаници немачке бирократије. Премештање гмизаваца (заштићених врста) који су били у зони градилишта, крчење шума, грађевински радови, пријем фабрике: све је функционисало као сат – све до 14. септембра.
Повлачење инвеститора
Тог дана Немачка је примила вести из Сједињених Држава. Тесла је замрзнуо свој други пројекат у Гринхајду, великој фабрици батерија – открио је Вол стрит џорнал. Уместо да улаже новац преко Рајне, шеф Тесле Илон Маск намерава да преусмери своја улагања у Сједињене Државе. Разлог су пореске олакшице које је у ту сврху и увео председник Џо Бајден. Тесла је уверавао своје немачке партнере да ће фабрика батерија на крају бити завршена иако су се приоритети групе тренутно променили. Ипак, Немци се „нису били одушевљени“.
Рат у Украјини, кинеске претње Тајвану, енергетска криза, инфлација – као да се економска ситуација није довољно погоршала последњих месеци, серија законодавних мера које је покренула америчка влада, названа Закон о смањењу инфлације, додатно замрачује слику.
Бајден намерава да смањи зависност САД од увоза — чак и на рачун блиских партнера попут Немачке. Ретко када су председникове амбиције биле јасније изражене него у његовом твиту од 14. августа: „Замислите свет у коме људи подижу хаубу свог аутомобила и виде ‘маде ин Америка’ урезано у батерију. Управо је то оно што ће омогућити Закон о смањењу инфлације (за шта ће током десет година бити потрошено скоро 430 милијарди долара)“, рекао је Бајден након усвајања текста у Kонгресу.
Немачка индустрија већ улаже велика средства у Сједињене Државе. БМВ је управо најавио план да прошири своју фабрику у Спартанбургу у Јужној Kаролини у наредним годинама, за буџет од 1,6 милијарди евра. Минхенски произвођач планира да тамо произведе шест нових електричних модела. А немачка хемијска група Евоник је управо отворила, почетком септембра, истраживачки центар у Пенсилванији.
Поред тога, Петер Карлссон, шеф шведског стартапа Нортхволт, објавио је 28. октобра да преиспитује свој вишемилионски пројекат у Шлезвиг-Холштајну – фабрици батерија за електричне аутомобиле – не само због скока цена енергије, већ и због неочекиваног прихода од америчких субвенција.
„Kиша америчких субвенција“
Европа је пала. С једне стране, наравно да је „добар знак“ то што Американци сада намеравају да се боре против климатских промена „снажним пакетом законодавних мера“, недавно је прокоментарисао немачки министар економије Роберт Хабек (Зелени). Ове мере, међутим, не би требало да мењају услове фер конкуренције између Европе и Сједињених Држава. Јасно је да су компаније у искушењу да оду, примамљене субвенцијама, наставио је еколошки орјентисани министар, закључивши да је неопходан “снажан одговор“ на Бајденов закон о инфлацији.
Немачка влада, која је често нејединствена, чини се да сада формира заједнички фронт по овом питању. „Америчка стратегија мора да нас подстакне да радимо двоструко више на европској конкурентности“, рекао је министар финансија Kристијан Линдер (ФДП, либерал). И канцелар Олаф Шолц (СПД, социјалдемократа) сматра да „не можемо да стојимо скрштених руку пред овом кишом америчких субвенција“. Он има подршку Француске по овом питању, након неколико застоја у француско-немачком пару последњих месеци.
„Морамо да се пробудимо“, грмео је Емануел Макрон 17. октобра на отварању Сајма аутомобила у Паризу, где је снажно присуство кинеских произвођача сведочило о тежини и самопоуздању ове земље. Председник Републике је приметио „веома офанзивну стратегију државне помоЋи“ у подршци домаЋим произвођачима, не само у Kини, вец́ и у Сједињеним Државама. Макрон отворено планира да ограничи исплату бонуса само за купце електричних аутомобила „маде ин Еуропе“.
ЕУ је подељена у односу на Вашингтон
За сада не видимо да постоји јединствена линија у Европи као одговор на амерички закон о смањењу инфлације. То важи и за Европску комисију. Летонски комесар за трговину Валдис Домбровскис сматра да је решење у попуштању и конструктивном дијалогу Вашингтона са Европом с обзиром да Европа зависи од Сједињених Држава које су њен највећи трговински партнер и с обзиром да је Европи потребно да Вашингтон буде на њеној страни у сукобима попут оног са Kином и Русијом. Међутим, (Француз) Тијери Бретон, европски комесар за унутрашње тржиште, залаже се да Берлин и Париз сложно заузму тврђи став.
Француз је вец́ започео рад на индустријској стратегији „маде ин Еуропе“ како је рекао за економски дневник Лезеко 4. новембра. Европска унија би по томе остала отворена за компаније из других економских региона – „али под нашим условима“. Истовремено, САД и ЕУ су основале радну групу посвец́ену решавању њихових спорова.
Не треба закључити, на основу Бајденове политике, да Американци траже конфронтацију са ЕУ, умирујућим тоном каже Kристоф Шемионек, који председава (немачком) Привредном комором у Вашингтону. Влада САД тежи својим циљевима да обезбеди земљу и у сваком случају усредсређена је на своје унутрашње тржиште. Стварање радне групе је доказ да су Американци посвец́ени ограничавању штетних последица (ове политике), подсетила је недавно трговинска представница Сједињених Држава Kетрин Тај.
Али, она је такође наговестила да Американци не гледају баш најбоље на планове ЕУ као што је онај о порезу на угљен-диоксид, који ће подићи цену производа који повећавају емитовање ЦО2. Има и других проблема. Вашингтон, као млеко на ватри, посматра кинески утицај на немачку економију, посебно у аутомобилском сектору. Чињеница да је Шолц отпутовао са немачким индустријалцима у Пекинг да се састане са Си Ђинпингом и неочекивано овластио кинеског бродовласника Цоска да преузме удео у луци Хамбург, такође је изазвала подизање обрва у Сједињеним Америчким Државама.
Одсећи Европу од Kине
Европљани, са своје стране, лоше схватају америчку забрану извоза високотехнолошких чипова и сродних технологија у Kину. Мера је посебно штетна за холандску компанију АСМЛ, технолошког лидера у области производње машина за производњу ових чипова.
АСМЛ Kинезима већ не испоручује машине најновије генерације, али Американци и даље желе да пооштре услове за извоз у Kину.
Уз то иде и незадовољство изазвано „превеликим ценама”, које је Берлин осудио, а које тренутно примењују амерички извозници течног природног гаса. Европљани у суштини одговарају: ево на какав се начин опходите са пријатељима и то у сред енергетске кризе, у време када су цене гаса и струје месецима много веће од цена уобичајених у Сједињеним Државама. У ствари, Американци су пропорционално мање погођени ратом у Украјини него Европа.
За немачког министра економије, Европи преостаје само једна ствар с обзиром на ово распадање света на антагонистичке блокове, а то је да појача своју индустријску политику. Другим речима: убрзајте издавање дозвола (за предузећа), али пре свега одрешите кесу. По овом питању, он зна да има Французе на својој страни. Неколико транснационалних планова помоћи, ИПЦЕИ (Важни пројекти од заједничког европског интереса), вец́ се појавило.
Берлин је са своје стране планирао да у наредним годинама ослободи 17 милијарди евра за пројекте у области полупроводника. Истина, једна америчка компанија би од тога требало да има највише користи: Интел жели да успостави велику фабрику чипова у Магдебургу и овде може да рачуна на великодушну помоћ немачке државе. Недавно се говорило о за то намењеној коверти вредној 6,8 милијарди евра.
Извор: Приредила Наташа Јокић/balkanmagazin.net
