Други круг парламентарних избора у Француској биће узбудљив: без већине, странка председника Макрона могла би да зависи од гласова левичарског савеза. Он и Француска би се могли суочити са политичком парализом.
Први круг парламентарних избора у Француској прошле недеље био је шок за председника Макрона: кандидати из његове владајуће странке претрпели су велике губитке и били су на нивоу својих политичких противника из уједињене левице. Ове недеље (19. јуна) у елиминационој другој рунди биће узбудљиво, јер је неизвесно да ли ће председникова странка остварити владајућу већину у Народној скупштини.
Преокрет у политичком пејзажу
На председничким изборима у априлу изгледало је као да ће Француска морати да се определи између политичког центра и екстремне деснице. Марин Ле Пен је заузела јако друго место.
Међутим, након што је Емануел Макрон поново изабран, слика се променила: десничарски екстремисти су на трећем месту. Они су мање регионално укорењени од других партија, али већ славе свој успех, јер ће и они моћи да пошаљу знатно више посланика у Париз него раније.
Али – Непокорна Француска (Ла Франце Инсоумисе) скраћно Нупес – нови левичарски савез, искован од социјалиста, комуниста, зелених и левичарске протестне партије, заиста је уздрмао полтичку сцену. Предизборна кампања, која је недељама деловала млако неочекивано је оживела. Вођа Жан-Лик Меланшон успео је пламеном реториком да инспирише и мобилише посебно младе бираче.
Присталице Макрона ођедном су морали да се боре. Иако анкете показују да ће они поново бити најјача фракција у Народној скупштини, нису сигурни у потребну већину коај мора да премаши 289 гласова. А председников табор ослабљен је аферама попут катастрофалне полицијске операције на утакмици Европског купа или оптужбама за злостављање на рачун једног министра.
Зашто је Макронова странка прошла тако лоше?
У априлу је Емануел Макрон поново изабран са пристојних 58 одсто. Зашто је његова странка сада на првом кругу освојила само четвртину гласова?
„Није било ентузијазма на овим председничким изборима. Макрон је изабран због недостатка алтернативе, јер му је ривал била десничарска екстремисткиња Марин ле Пен. Многи људи су више хтели да избегну десничарског председника него што су хтели Макрона“, рекао је за ДВ политиколог Оливије Розенцвајг.
Осим тога, његови људи једва да су водили кампању у недељама које су претходиле парламентарним изборима, касно је формирана влада, касно номиновани кандидати. Притом се иначе расцепкана левица рано концентрисала на једног кандидата по изборној јединици, што објашњава њен успех.
У сваком случају, Макрон би могао да настави да влада, каже Розенцвајг, чак и ако председничка партија, која је недавно преименована у „Ренесанса“, не постигне апсолутну већину.
„У Француској владу не именује парламент“, због чега су могуће и мањинске владе. Али он мора да учини уступке опозиционим странкама ако жели да прогура закон. То је иронија политичке ситуације у Француској“, рекао је политиколог, додајући да би нова тежина левице могла да натера Макрона да тражи консензус са десницом и тиме дозволи да његове реформе поново склизну удесно.
Жестоки напади на левицу у финалном спринту
У неколико наступа ове недеље Макрон је још једном апеловао на бираче да обезбеде земљи „чврсту већину“ и упозорио на политички „неред” због планова левице.
Његова нова премијерка Елизабет Борн назвала је Меланшона „супер лажовом“, а министарка животне средине Амели де Моншален види левицу као „опасност“ за Француску и претњу од покоравања Русији. Коначно, министар финансија Бруно Ле Мер изјавио је да левичарски савез спроводи економски пројекат који би водио „директно до банкрота“.
Меланшон је узвратио да је Макрон „хаос“ и да од Француске прави земљу у којој се „више не може да живи“. Он брани свој програм и оптужује противнике да играју „на карту страха”.
Притом неки економисти, на пример из „Института Монтањ”, итекако сумњају да се Меланшонов пројекат може финансирати. Његови планови су прескупи, само повратак у пензију са 60 година процењује се на 85 милијарди евра. Још милијарди планира за здравствену заштиту, за повећање минималне плате и друга социјална давања.
Укратко, обећања Жан-Лика Меланшона довела би до опасног повећања јавног дуга у Француској.
Шта се може догодити?
Уколико, супротно очекивањима, левичарски савез „Нупес” освоји већину, Макрон може да се опрости од реформских планова, посебно од контроверзне пензионе реформе. Председник би имао моћ само у спољној и одбрамбеној политици, а иначе би морао да се помири са левичарским савезом.
Меланшон прети да ће преузети место премијера, или ће бар захтевати важна министарска места за левицу. Последња таква кохабитација била је 2002. између конзервативног председника Жака Ширака и социјалистичког премијера Лионела Жоспена, и обично води у политички ћорсокак.
Биће тешко и ако ниједна од великих група, ни Макронова централна странка ни Меланшонова левица не успе да оствари већину. Политички систем у Француској нема механизме за изградњу коалиција и председник би морао да нађе већину за свако гласање или да убеди поједине посланике да промене страну.
Ако, пак, председничка партија поново постигне већину, Макрон може да настави да остварује своје политичке планове. Ипак, био би то крај за мир у Народној скупштини – велики левичарски блок увек може да му запрети уличним протестима, а појачани десничарски екстремисти би га притискали због миграција и криминала.
Какав год буде резултат у недељу увече – Емануелу Макрону ће други мандат бити тежи од првог.
Извор: Дојче Веле
