Само мањиски део Срба још увек живи у урбаним срединама на Косову, укључујући око 30.000 у северном делу Косовске Митровице, а на прсте обе руке могу се набројати они који су настањени у Приштини, Призрену или Пећи, пренео је француски лист „Фигаро“ у опширној репортажи о Србима на Косову
Остали Срби, око 80.000, живи јужно од реке Ибар, у руралним срединама, и раштркани су по Косову где је неколико стотина улица и тргова променило називе од краја сукоба, док је подигнуто неколико стотина споменика у част албанским борцима Ослободилачке војске Косова, навео је француски лист.
„По блатњавим ципелама препознајемо Србе на ретким сусретима унутар заједнице које организују међународна заједница и цивилно друштво“, огорчено је рекао Живојин Ракочевић, директор Културног центра Грачанице.
Ракочевић улаже врхунске напоре да с времена на време организује изложбу, пројекцију филма или неку приредбу, како би „нахранио дух и имао привид нормалног живота“.
Директор радија Гораждевца код Пећи Дарко Димитријевић изјавио је француском листу да се често помиње термин енклава, мада сматра да је погоднији термин гето.
Фигаро истиче да је у Пећи, седишту Српске православне патријархшије, некада живело око 30.000 Срба, а сада живе само један свештеник, два старија брачна пара и неколико монахиња.
Гораждевац је такође остао без становништва, 2000. године село је имало 1.200 становника, а данас једва 750 људи.
„И даље верујем да је суживот могућ. Али последњих година ситуација се погоршала. Срби живе између чекића Приштине и наковња Београда. Већина Албанаца негира српску културу на овој територији и жели монопол власти. Сметња смо и Београду који се помирио са нашим нестанком“, рекао је Димитријевић.
Учитељица у пензији Момирка Вукмировић, једина је Српкиња која се вратила да живи у селу Витомирица код Пећи, које данас насељавају Албанци и Бошњаци.
Она је после литургије у манастиру Високих Дечана, који чувају војници Кфора, рекла да је у Витомирици већ два месеца и да за сада није имала никаквих проблема.
„Комшије које су дошле из БиХ и које сам познавала од раније, понекад ми дођу у госте. Седнемо, пијемо кафу, причамо о старим добрим временима и о онима којих нема. Немам контакта са Албанцима у селу. Ту је само Идриз, млади комшија којег познајем од када је био мали и који је обец́ао да ц́е доц́и да ме види“, рекла је учитељица.
Она је изразила уверење да се може живети заједно и додала да се не треба обазирати ако то некоме смета, додао је француски лист.
Сви Срби из села Осојане побегли су 1999. године из страха од одмазде, али су се многи вратили већ 2001. године да поново саграде готово све уништене зграде. Они су тада били „пионири покрета повратка за који се надало да ће бити велики“, навео је Фигаро.
Данило Ђурић, тридесетогодишњак, водич у Зубином Потоку и реп композитор, страхује да ускоро више нец́е моц́и да остане у селу.
Без изгледа за будућност, вец́ина младих људи његових година је већ отишла.
„Срби на југу су желели да се интегришу у Косово. Полагали смо велике наде када је Аљбин Курти постао премијер 2021. године, али ништа се није догодило“, испричао је он за француски лист.
„Приштина жели да нас се отараси и по сваку цену да успостави апсолутну контролу над севером, док Београд и Српска листа повезана са организованим криминалом воде политику ватрогасаца пиромана и користе нас као пиуне у преговорима“, оценио је Ђурић.
Такав став има и Марко Јакшић, судија у северном делу Косовске Митровице, где постоји графит „Ово је Србија“. Он је рекао да је у новембру дао оставку на своју функцију, као и сви државни службеници Србије на северу.
Јакшић (39) рекао је да је крајем децембра био и на барикадама на административним прелазима.
„Покушавао сам да учествујем у интеграцији, у разним комисијама, али је јасно да мултиетничко Косово где би Срби имали једнака права постоји само на папиру. Упркос свему, председник Србије Александар Вучић спреман је да потпише историјски споразум са Приштином. То је издаја“, оценио је Јакшић.
Да ли би Заједница српских општина предвиђена споразумом била решење? За Кабета Воута, из организације Актив у Митровици, која је посвећена артикулисању и идентификовању проблема са којима се суочавају мањине, извесно је да би „тај институционални кишобран омогућио да се заштите њихова права и да се осећају сигурније“.
„Пре неколико година људи су лакше пролазили митровачким мостом. Чуо се албански језик на северу и српски на југу. То није било помирење, већ нормализација. Доласком на власт Аљбина Куртија поново се јавља непопустљивост, умножавање полицијских интервенција, са маскама и јуришним пушкама“, рекао је Јакшић.
Према његовима речима, наметнула се „националистичка струја која не слуша ни неалбанске заједнице, ни Србе, ни Горанце, ни Роме, ни Бошњаке, па чак ни цивилно друштво“.
„То подстиче некажњивост, као што је био случај са одлуком Уставног суда који је пресудио у корист православног манастира Дечани, који је тражио врац́ање његова 23 хектара имовине, али Приштина ипак одбија да да спроведе ту одлуку“, додао је Јакшић, пренео је Фигаро.
Косово и после 15 година поткопано нестабилношћу
Косово је после 15 година од проглашења независности поткопано нестабилношћу, а две деценије после завршетка сукоба између снага Београда и Ослободилачке војске Косова, тензије са Србијом још увек су присутне, оценио је француски лист Фигаро (Ле Фигаро) и додао да је недостатак перспективе допринео масовном егзодусу становништва.
„Упркос покушајима дијалога који се води од 2011. године под окриљем Европске уније, односи Приштине и Београда годинама иду из једне кризе у другу. Док рат у Украјини бесни готово годину дана, Запад је одлучан да стабилизује овај потенцијални фронт на Балкану“, навео је Фигаро.
Због тога већ неколико месеци европски и амерички изасланици путују у Београд и Приштину залажући се за постизање „новог привременог споразума који има за циљ спречавање нових тензија“, а који треба да буде званично прихваћен што је пре могуће.
Документ не предвиђа обавезу Србије да „формално призна независност своје бивше покрајине“ – пише лист, што је Београд увек одбијао. С друге стране, Србија више не би требало да блокира приступање Косова међународним организацијама.
Фигаро је пренео недавну изјаву председника Србије Александра Вучића да ће Србија трпети санкције и изолацију ако одбије план. Како је додао лист, Вучић није поменуо да је за награду предвиђена значајна финансијска подршка, посебно за инфраструктуру.
Приштина, с друге стране, захтева да Србија призна Косово као независну државу, а „тражи и извињење за злочине које су починиле српске снаге током сукоба 1998-1999.“. Међутим, сада је камен спотицања формирање Заједнице српских општина како је предвиђено бриселским споразумом из 2013. године.
Премијер Косова Аљбин Курти је одбио да предузме тај корак, из страха да би то могло да послужи као увод у територијалну аутономију за Србе, или чак да доведе до потенцијалне поделе Косова.
Чини се да је амерички притисак, веома интензиван последњих недеља, уродио плодом, навео је Фигаро.
Поред поновљених посета специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака и америчког изасланика за Балкан Габријела Ескобара, амерички амбасадор на Косову Џефри Ховенир је упорно понављао да САД чекају да Приштина испуни своје обавезе, уз ризик да јој се наметну санкције и њен премијер избаци из преговора.
Истог дана када је председник Србије у свом парламенту позвао на прихватање плана Запада, косовски премијер је изјавио да се „може предвидети формирање Заједнице општина са српском већином“, али је поставио и своје услове.
Бивши председник покрета Самоопредељење, Висар Имери, изјавио је да је за западне земље формирање Заједнице српских општина безусловно и хитно.
„Курти је својом непопустљивошћу и антисрпском реториком себи на леђа натоварио међународну заједницу. Посебно САД, које су ипак биле иницијатор напада НАТО-а и највец́а подршка независности Косова“, оценио је Имери.
По његовим речима, Куртијев рејтинг је свакако и даље јак, али опада.
„Његови чврсти ставови о Србији донеле су му (Куртију) огромну подршку албанског становништва, али није испунио обавезе на основу којих је његова странка пре две године освојила 50,2 одсто гласова“, рекао је Имери.
За косовске Албанце приоритет је тада био „окретање странице“ после две деценије власти ветерана ОВК-а и кажњавање њихових ексцеса – корупције, свеприсутног криминала и економске стагнације, навео је француски лист.
Међународна заједница је такође тада показала критичност, свесна да су очекивања велика. „Он (Курти) је пре свега догматски националиста“, оценио је један неименовани западни дипломата и касније указао на Куртијеве „тешкоће у реформи нефункционалне администрације, коју мучи непотизам његових претходника“.
После две године на власти, Косово се није много променило. Борба против корупције и организованог криминала је дала резултате на одређеним нивоима, али није утицала на олигархе који и даље заузимају стратешке позиције.
Образовни, као и здравствени систем, настављају да показује своја ограничења, а социјална политика није имала дубоке трансформације.
Што се тиче обећаног дијалога са Србима, упркос неколико покушаја успостављања комуникационих канала, Куртијева „видљивост се своди на инсистирање на успостављању косовског суверенитета и контроле севера земље, уз умножавање мишиц́авих полицијских интервенција“, навео је Фигаро.
Француски лист је додао да се маневарски простор косовских власти смањује и због „монопола Српске листе и притиска који она, уз подршку Београда, врши на српске грађане Косова“.
Фигаро у опширном тексту наводи да у том деликатном контексту треба да почне суђење Хашиму Тачију, бившем моћнику Косова, оптуженом за ратне злочине и злочине против човечности над српским и албанским цивилним жртвама, пред Специјалним судом у Хагу.
Оптужница против њега, као и оптужница против његове бивше десне руке, Кадрија Веселија, навеле су његову Демократску партију Косова (ДПК) да схвати да јој је потребна промена. Пример који треба следити је пример десног центра и проевропског Демократског савеза Косова (ДСК), који је популарнији захваљујући вођству које представља нову генерацију.
Фигаро је пренео да је ДСК с новом динамиком лидера Љумира Абдиџикуа освојила добре резултате на општинским изборима одржаним на јесен 2021. године.
Та странка је победила у Приштини и сачувала је власт у Пећи. Перпарим Рама, нови градоначелник Приштине, жели да обнови везе између заједница.
„Мој слоган је – Приштина за све“, рекао је Рама, архитекта који је целу каријеру, пре но што се кандидовао, провео у Лондону.
Фигаро наводи и да многи на Косову страхују да ће визна либерализација са ЕУ, која се очекује до 1. јануара 2024, допринети још масовнијем одласку људи.
По речима Висара Вокрија, директора програма Института Риинвест, биће тешко спречити нови талас одлазака. Инфлација достиже 12 одсто на годишњем нивоу, јаз у богатству се све више повец́ава, инвестиције су у застоју, а увоз је десет пута већи од извоза.
„Масовни трансфери новца из дијаспоре увек одржавају Косово. И опет, тај новац се користи само за подршку потрошњи и не подржава дугорочни привредни раст“, рекао је Вокри.
Широм Косова, у Митровици као и у Приштини, сви сањају о мирној земљи. Уморни од бескрајних свађа, млади људи одустају да тамо граде своје животе. Чак и они који су боље ситуирани беже, као и свуда у региону, додао је Фигаро.
„Ако дуго очекивана либерализација визног режима са шенгенским простором коначно буде одобрена, неки већ предвиђају да би трећина становништва могла да спакује кофере и брзо напусти Косово“, навео је француски лист.
Извор: Бета/Данас
