Неки дан сам, озбиљно забринут за опште стање Андреја Николаидиса и његове колумнистике, упутио јавни апел: „Како Николаидиса вратити из деведесетих?“
Изгледа да се неко чудо доиста десило! Није у погледу квалитета његове колумнистике (и даље је подједнако заморна), али наш колумниста се помјерио с мјеста, тј. из времена, те је извршио десант у будућност.
Ево како изгледа његова футуролошка имагинација:
„Zamislite da je Joanikije naumio zabiti krst sa 4 S, visok 10 metara – tako da se može vidjeti iz Italije – po sred ulcinjske Kalaje, u temelje negdašnje crkve. Zamislite, potom, da su se Ulcinjani okupili da to spriječe. Zamislite, još, da je Dritan krst u Stari grad prebacio vojnim helikopterom, a Ulcinjane gađao gumenim mecima i suzavcem, tolerišući pritom prisustvo paravojnih i oružanih formacija iz Srbije u blizini krsta koji je na silu zabo u Kalaju.“
Своју футурологију је завршио реторичким питањем: „Jasno?“
Мада, мада, мада… његова футуролошка стилизација необично подсјећа на аутогени тренинг. У том случају, ваљало би замислити Николаидиса како сједи у неком јога положају, на обали мора, с длановима окренутим према горе, очи су наравно склопљене, јер тако почиње свако замишљање. Након тога, дубоко дисати и ослушкивати како Николаидис понавља ријечи:
„Zamislite da je Joanikije naumio zabiti krst sa 4 S, visok 10 metara – tako da se može vidjeti iz Italije – po sred ulcinjske Kalaje, u temelje negdašnje crkve. Zamislite, potom, da su se Ulcinjani okupili da to spriječe. Zamislite, još, da je Dritan krst u Stari grad prebacio vojnim helikopterom, a Ulcinjane gađao gumenim mecima i suzavcem, tolerišući pritom prisustvo paravojnih i oružanih formacija iz Srbije u blizini krsta koji je na silu zabo u Kalaju.“
„Jasno?“
Милован Урван
