Некада маргиналне политичке личности, а сада министри Безалел Смотрич и Итамар Бен-Гбир противе се „безобзирном“ споразумевању о примирју у Гази
Када се Бенјамин Нетанјаху вратио на власт у Израелу, инсистирао je да чврсто држи контролу у својим рукама упркос спорном присуству ултранационалиста у његовој коалиционој влади.
Међутим, четрнаест месеци касније, док је Израел у рату против Хамаса, кључне крајње десничарске личности које су некада сматране маргиналним екстремистима – Безалел Смотрич, министар финансија, и Итамар Бен-Гвир, министар за националну безбедност – изгледа да остварују јачи утицај него било када раније.
Овај двојац религиозних циониста који обојица живе у насељима на окупираној Западној Обали, су заузели тврдолинијашке позиције о широком распону питања, од поратне Газе до америчке дипломатије и могућег договора о примирју са Хамасом према којем би израелски таоци били ослобођени у замену за већи број палестинских затвореника.
Бен-Гвир је изнова и изнова претио да ће било какав „безобзирни споразум“ водити обарању владе, доводећи Нетанјахуа у позицију у којој сагласје са паузом у вођењу ратних операција или о већем ослобађању палестинских затвореника може да води његовом паду са власти.
Нетанјаху је прошле недеље повукао своју делегацију са разговора у Каиру о потенцијалном договору, што је разбеснело породице талаца у земљи и израелске савезнике на страни.
Времешни премијер зависи од подршке Смотрича и Бен-Гвира како би одржао своју коалициони владу. Али овај пар политичара настоји да се издвоји у односу на Нетанјахуа и да га наткрили са деснице подилажењем националистичкој бази која није расположена за компромис у вези са ратом у Гази, каже Надан Штрахлер, политички стратег који је радио са Нетанјахуом.
„Смотрич и Бен-Гвир виде колико је база незадовољна Нетанјахуом. Десница је очигледно против било каквог договора [по условима који су до сада саопштавани јавности]“, каже Штраухлер.
„Уколико Нетанјаху буде прихватио овакав договор, зна да ће то бити његови последњи дани на власти“.
Нетанјаху се заклињао да ће деловати до „тоталне победе“ додајући прошле недеље „да само снажни војни притисак и чврсти преговори“ могу да ослободе таоце и да Хамас мора да „одустане од својих суманутих услова“.
Судбина талаца и могуће примирје су највеће, иако не и једине, теме по којима је овај двојац крајњих десничара направио јаз између Израела и његових савезника, укључујући САД, највећег подржаваоца јеврејске државе.
Бен-Гвир и Смотрич су се дуго противили не само палестинској држави већ и Палестинској управи, која руководи острвцима територије на Западној Обали; обојица позивају на укидање Палестинске управе.
Но, Бајденова администрација позвала је на „ревитализацију“ Палестинске управе и на додељивање улоге овом телу у поратној Гази. Недавно је администрација настојала да повеже остваривање палестинске државности са ширим регионалним покушајем усмереним према успостављању дипломатских односа између Израела и Саудијске Арабије, заједно са окончањем сукоба у Гази.
Бен-Гвир је раније овог месеца рекао: „Америка је наш пријатељ… [и] наш савезник, али Бајденова администрација мора да престане да врши притисак на нас“.
Нетанјаху, кога политички кога политички ограничавају Бен-Гвир и Смотрич, стално одбацује било какву улогу Палестинске управе у Гази.
У недељу, његов кабинет је усвојио декларацију у којој одбацује било какав „међународни диктат“ у вези са коначним споразумом са Палестинцима, укључујући једнострано признање палестинске државе.
Бен-Гвир и Смотрич су истакли сопствену „поратну“ агенду, предводећи конференцију у Јерусалиму прошлог месеца чији је циљ „поновно насељавање Појаса Газе“. На конференцији је учествовала трећина министара из Нетанјахуове владе. Нетанјаху је рекао да не подржава овај потез.
Двојац је недавно жестоко критиковао и Сједињене Државе зато што су увеле санкције против насилних насељеника на окупираној Западној Обали.
Смотрич је означио овај потез као „антисемитску лаж“ и изазвао је Бајденову администрацију да и њему уведе санкције. Бен-Гвир се јавно сврстао уз некадашњег америчког председника Доналда Трампа, критикујући Бајдена у интервјуу за Волстрит џурнал због тога што није пружио Израелу „потпуну подршку“.
Нејтан Саш, виши сарадник Брукингс института, вашингтонског тинк-тенка каже: „Штета коју крајња десница наноси америчко-израелским односима је очигледна… [Бен Гвир и Смотрич] представљају, на толико начина, за многе Американце одурне политичке трендове, посебно за Бајденове гласаче“.
Али Нетанјаху је одбијао да позове Бен-Гвира и Смотрича на одговорност. Некадашњи виши владин званичник каже: „Порука је очигледна: не постоји никаква министарска одговорност и никакве последице. Можете да кажете шта год хоћете… и то није ни најмање важно. Нетанјаху ништа неће урадити и то сви знају“.
Успон двојице насељеничких лидера било је од самог почетка исходиште Нетанјахуових политичких потреба. Док је земље пролазила кроз бескрајне изборне циклусе, Нетанјаху је настојао да до краја искористи снагу десничарских гласача, тако што је испословао спајање Смотричеве странке религиозних циониста и Бен-Гвирове странке Јеврејска снага.
Потез је осигурао Нетанјахуу премијерску позицију али је њиме увео Бен-Гвира, раније осуђиваног за антиарапско хушкање, у политички мејнстрим.
Бен-Гвир и Смотрич потичу из различитих струја насељеничког покрета, чији је циљ да прошире јеврејске заједнице на Западној Обали, у Источном Јерусалиму и сада, евентуално, у Гази – територијама које је међународна заједница означила за будућу палестинску државу.
Нетанјаху је повремено имао несугласице са крајњом десницом. Током неколико периода у његовој тродеценијској политичкој каријери учествовао је у мировним разговорима са Палестинцима, обустављао је градњу насеобина на Западној Обали и на речима је прихватао идеју палестинске држав.е
Скорије, у децембру, он се повиновао пред америчким притиском и отворио је прелаз Керем Шалом према Гази како би било омогућено да више помоћи пристигне на опседнуту територију. Али настојања да се помоћ достави онемогућили су ултранационалистички демонстранти, од којих су многи из насеобина на Западној Обали, који су протестовали на граничном прелазу и успоравали доставу добара.
Упркос вашингтонским молбама, израелска полиција под Бен-Гвировом управом није успела да интервенише. Нетанјаху је прећутао, као и у вези са већином главних тачака спорења у које је укључена крајња десница.
Некадашњи званичник је рекао: „Нетанјаху је забринут само за опстанак сопствене коалиције, он [политички] крвари на све стране и очајава“.
Нетанјаху зна да му је потребна подршка Бен-Гвира и Смотрича не само да би остао на власти већ и да би могао да се уопште нада да ће задржати власт после избора који се очекују крајем године.
Нетанјаху и његова партија Ликуд нагло су ослабили у истраживањима јавног мњења претходних неколико месеци, а аналитичари истичу да најдуговечнији израелски премијер није био оволико непопуларан током претходне скоро две деценије.
Пошто су његова политичка будућност и ток рата у Гази узајамно повезани, даљи сукоби – и унутар израелске владе и са Вашингтоном – су врло вероватни.
„Нетанјаху је 2024. године многи више плаши Итамар Бен-Гвир него Џозеф Бајден“, написао је истакнути израелски политички коментатор Бен Каспит у Мариј дејлију овога месеца. „Израелска влада је Бен-Гвирова влада, на штету свих нас“.
Нери Зилбер, из Тел Авива
Превео: М. М. Милојевић
https://www.ft.com/content/e468283a-04de-4f33-9f10-5eaf4b1dc657
