Рат у Украјини, поскупљење енергената, инфлација, пад куповне моћи, корупција и суочавање са протекционистичким мера Сједињених Америчких Држава – обележили су, између осталог, 2022. годину у Европској унији.
Руске трупе у Украјини
У јануару 2022. Француска је почела шестомесечно председавање Европском унијом. Напетост на граници између Украјине и Русије постајала је све већа, а нагађања о стварним намерама Русије прекинуо је 24. фебруара улазак руских трупа у Украјину. Почео је рат.
Отворен је тако период драматичних промена за ЕУ на дипломатском, војном, финансијском, економском и енергетском плану. Европа се нашла у рату који се зове мир.
Kажњавање Русије
Истог дана у току вечери Европска унија најављује да ће казнити Русију. „Ослабићемо економску основу Русије и њен капацитет да се модернизује“, поручила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен.
Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ поздравио је затим одлуку Немачке да се додатно наоружава – први пут од завршетка Другог светског рата – и да повећа свој војни буџет који ће прећи два одсто укупног друштвеног производа, управо онако како су то НАТО и Вашингтон већ годинама тражили од свих држава чланица Североатлантске алијансе.
Борељ је инсистирао на цени које ће европске санкције против Русије имати за саме Европљане:
„Ако данас не платимо цену, сутра ћемо платити много више“, закључио је.
Пола године касније, међутим, крајем јула на питање новинара немачке државне тв Дојче веле да ли, купујући руски гас, ЕУ и даље финансира руску ратну машину – Борељ је одговорио:
„Да, истина је, ми и даље плаћамо гас из Русије који купујемо, али ми смо увоз смањили за половину. Не можемо да чинимо чуда.“
https://www.dw.com/en/eus-borrell-defends-energy-strategy-as-russian-gas-revenues-soar/a-62650145
Kао и до сада Европска унија притешњена је између политичке и војне лојалности САД и НАТО – пакту и економских интерса који је окрећу ка Русији и Kини.
Европски поглед ка Балкану
Последњег дана фебруара, шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ најавио је јачање војне мисије ЕУ Алтеа у Босни и Херцеговини. Европски парламент изгласао је резолуцију о Украјини у којој се осуђује агресија Русије и, између осталог, изражава жаљење због тога што се Србија није придружила санкцијама против Русије.
Статус кандидата за чланство у ЕУ у јуну је по убрзаној процедури добила Украјина заједно са Молдавијом, а у децембру и Босна и Херецговина.
Рат у Украјини приморао је Европску унију да интензивније него раније окрене је поглед ка Балкану. Брисел не крије бригу да би у региону могао да ојача руски и кинески политичко-економски утицај.
Kосово је у децембру 2022. године поднело захтев за чланство у Европској Унији.
Два лица санкција
Врло брзо постало је уочљиво се да Европска комисија има контрадикторну представу о томе шта су санкције против Русије.
На пример, Москва је у мају захтевала да страни купци плаћају њене енергенте у рубљама. Европска комисија одмах је најавила да ће плаћање у рубљама бити сматрано за кршење санкција. https://www.france24.com/en/video/20220427-eu-chief-warns-rubles-for-gas-breaches-russia-sanctions
Убрзо затим испоставиће се да су енергетске компаније испреговарале са руским државним предузећима како да плаћају у рубљама али индиректно. Деловало је да је Европска комисија сазнала из медија шта се дешава. У сваком случају преостало јој је само да одобри оно што су предузећа рекла да треба да одобри.
Други пример : почетком новембра објављено је да је Тотал, енергетски гигант са седиштем у Француској, добио скоро 430 милиона на име дивиденди од руске гасне групе Новатек. Тотал је све до пред крај године поседовао петину Новатека, који је одавно на европској листи санкционисаних руских предузећа. Европска комисија није коментарисала.
Страдања цивила
Током 2022. године смењивале су се страшне слике страдања цивила и разарања у Украјини и углавном непоуздане анализе такозваних експерата често упрегнутих у пропагандне приче свих страна.
Према најновијим подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице Украјину је, бежећи од рата напустило скоро 8 и по милиона становника од чега су 80% – жене. Многе од њих жртве су мрежа проституције и осталих облика трговине људима.
Скупоћа, инфлација и „хеликоптерски новац“
Експлодирале су и цене жита јер је храна као и енергија роба којом се спекулише на берзама. У ЕУ инфлација је у 2022 години прешла 10 одсто у просеку. Делује да је рецесија неизбежна.
Велике енергетске групе бележиле су рекордне зараде као што је то претходне године био случај са фармацеутском индустријом, док је у ЕУ растао број сиромашних грађана. Државе су најугроженијима слале чекове – како би направиле штит од инфлаторног удара, упркос томе што Лисабонски уговор који има улогу устава ЕУ – забрањује мешање државе у економију у складу са неолибералним правилом о тржишту које се само организује.
Неизвесно је да ли ће у 2023. години овај такозвани „новац из хеликоптера“ бити довољан да амортизује нарасле социјалне напетости.
Уговор за цеђење државних пара
Енергетска криза обелоданила је и до које мере индустрија има државе у шаци. Испоставило се да ће земље ЕУ које се повлаче из међународног уговора Енергетска повеља, потписаног давне 1994, плаћати енергетским компанијама колосалне одштете чак две деценије после повлачења због такозване “клаузуле о повлачењу”.
Уговор о Енергетској повељи основан је 1994. године после распада совјетског блока, како би се пружиле гаранције инвеститорима у земљама источне Европе и бившег СССР-а. У почетку, западне компаније су се служиле уговором да би пред приватним судовима тужиле државе које би промениле законе о енергији на штету компанија као инвеститора, али су се сада и западне државе нашле на мети.
Према процени посматрачке групе Обсерваторије корпорација (Цорпорате Еуропе Обсерваторy), до 2050. укупна сума за одштету енергетским компанијама достићи ће 1.300 милијарди долара. Од тога ће 42 одсто платити порески обвезници из ЕУ.
Амерички протекционизам и пропала правила
Поред рата у Украјини један од најважнијих догађаја у 2022. години за Европу свакако је закон о смањењу инфлације који је амерички Kонгрес изгласао 16. августа. Овим законодавним пакетом од 430 милијарди долара (408 милијарди евра) запарво се стимулишу инвеститори да напусте Европу и дођу у Сједињене Америчке Државе. У САД их, за разлику од Европе, чекају сигурно снабдевање енергијом, по нижим ценама од европских, државне субвенције и пореске олакшице. Ово је, заправо, изразито протекционистичка мера, чије последице европска индустрија већ осећа.
Све је дужа листа предузећа која инвестирају у САД или обустављају своју производњу у Европи са циљем измештања својих пројеката: шведски произвођач батерија Нортхволт, произвођачи аутомобила Фолксваген и БМВ, италијански Енел…
На децембарском самиту у Бриселу, европски лидери нису могли да се договоре на који начин да помогну индустрији у земљама ЕУ да остане конкурентна у овим околностима. До јуче најтврђи заговорници неолибералне економије и начела “тржиште се само организује – држава нема право да се меша“, сада заговарају рушење правила у која су се заклињали и која су наметали целом свету. Понавља се цинична формула по којој велике силе поштују правила која су саме установиле – само дотле док су им та правила корисна.
Вреће новца у становима европосланика
Тешку годину у институцијама ЕУ на самом крају је „зачинила“ корупционашка афера у Европском парламенту: Грчку посланицу и подпредседницу Европског парламента Еву Kали ухапсила је белгијска полиција која је у њеном стану запленила велику количину готовине.
Истражитељи сумњају да је Kатар, домаћин светског првенства у фудбалу, делио вреће са новцем да би утицао на европске институције.
Пре би се рекло да је ово само врх леденог брега. Ово није први скандал везан за подмићивање посланика или њихових сарадника, али јесте први у који се укључила полиција Белгије – земље у којој се налази седиште европских институција.
„Не ради се овде о излованом инциденту. Већ више деценија Европски парламент пушта да се развије култура некажњивости и потпуно одсуство независне етичке контроле“, поручила је тим поводом међународна организација за борбу против корупције Транспаренси Интеренешенел.
Европске тајне
Неке афере су тек у фази најаве. Наиме, група упорних посланика у Европском парламенту води истрагу о председници Европске комисије Урсули фон дер Лејен од када је у априлу 2021. године Њујорк тајмс објавио откриће да је она размењивала смс поруке са Албертом Бурлом, генералним директором компаније Фајзер. Преписка је вођена у време преговора о куповини Фајзерових вакцина за ЕУ.
Пре тога, на захтев европских посланика да добију увид у преговоре и уговоре између ЕУ и Фајзера – Европска комисија је послала примерке докумената у којима је све што је битно било затамњено.
Kада је објављена вест о смс – преписци Фон дер Лејенове са директором Фајзера европска посредница за заштиту људских права (омбудсман) Емили О’Рајли затражила је да јој Европска комисија достави на увид садржај смс порука. Европска комисија ни у овој години није одговорила на овај захтев тврдећи прво да је реч о личној преписци а онда, да не може да – пронађе поруке.
И то није све. Према извештају Европског ревизорског суда објављеног у септембру, Европска комисија одбила је да дозволи ревизорима да открију детаље о личној улози председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен у разговорима који су довели до закључења уговора о куповини вакцина, плаћених новцем грађана ЕУ.
Први пут се овако нешто догодило. По правилу, Европска комисија увек даје приступ информацијама које тражи Ревизорски суд, чак и када друге институције на то немају право.
Није, међутим, први пут да се Урсула фон дер Лајен нашла под сумњом да је у сукобу интереса и да је користила јавни новац на недозвољен начин. Док је била министарка одбране у влади Ангеле Меркел, садашња председница Европске комисије била је под истрагом одбора Бундестага због консултатских уговора које је њено министарство платило у износу од 200 милиона евра, без проласка кроз процедуру јавних набавки.
Извор: Наташа Јокић/balkanmagazin
