Сваки корисник смартфона зна да од тренутка куповине скупог апарата има отприлике годину и по дана беспрекорног коришћења, где је усхићење у директној зависности од цене. Потом следи око годину дана пристојног функционисања апарата уз мање проблеме, да би после две и по године, који месец горе или доле, кренуо пакао. Телефон успорава, апликације заглављују, а батерија не може да издржи до раног поподнева.
Наравно, све ово односи се на такозване интензивне кориснике (heavy user) који телефон не испуштају из руке, каквих је већина. Два су главна разлога за такво понашање апарата. Први је то што смо му затрпали меморију разним садржајима, и савет је да овог лета одвојите нешто времена током одмора да апарат растеретите бришући све што је непотребно. Много озбиљнији разлог је то што после неких 500 циклуса пуњења, а то је око годину и по дана, батерија мобилног телефона почне приметно да губи на капацитету и квалитету.
Европска унија смислила је решење за тај проблем, увешће нове прописе којима ће обавезати произвођаче који наступају на њеном тржишту да унапреде корисничко искуство са батеријама. И то не тек један, већ два прописа који би требало да буду у пуној примени до 2025, односно 2027. године.
Прописи се делимично преклапају, али овај који касније улази у примену је оштрији. Први пропис тиче се утицаја мобилних телефона и таблета на животну средину, нешто што се зове екодизајн. Према том пропису произвођачи су дужни да произведу дуговечније батерије где после првих пет стотина пуњења батерија мора да има 83 одсто капацитета нове, а после хиљаду пуњења мора да задржи 80 одсто капацитета. То би удвостручило живот просечног смартфона, што је боље за животну околину јер знамо од чега се све телефон и батерија састоје, почев од литијума који треба негде ископати.
Тај пропис предвиђа да корисник може сам да промени батерију, што је пре десетак година било уобичајено. Међутим, други пропис се односи само на тај део, нео-пходност једноставне измене батерије, што ће најверова-тније од 2027. године бити обавезно. То значи да произвођач не може да се изговори тиме да је његова батерија ионако дуговечна те нема потребе да се лако мења. Мораће да буде и замењива.
Прописи још нису усвојени, али предвиђају да батерија телефона мора да се мења једноставно, коришћењем приступачних алата или алата које произвођач бесплатно прилаже у паковању. То значи да се, барем на територији ЕУ, ускоро окончава ера залепљених телефона који се отварају загревањем у специјалним уређајима какве имају само сервисери. Сваки корисник ће моћи сам и без туђе помоћи да замени батерију.
То није све. Од произвођача се истовремено захтева да телефон учини отпорним на падове у воду, односно да у случају да се тако нешто догоди апарат без последица може да издржи пола сата на дубини до једног метра. Тиме се ствар мало компликује јер су до сада то произвођачи постизали лепљењем, односно херметичким затварањем телефона. Да подсетимо да би до краја 2024. на снагу требало да ступи и пропис да сви телефони у ЕУ морају да користе УСБ Ц порт за напајање, дакле неће више бити различитих каблића.
Биће занимљиво пратити како ће се произвођачи прилагодити овоме, вероватно није далеко ни дан када ће батерије морати да се униформишу, па да исту можемо да користимо у различитим моделима телефона. За сада је јасно да ће изменљива батерија откључати и тржиште резервних батерија какво памтимо из предсмартфон времена. Живи нисмо да видимо ајфон којем се “вади” батерија и још да има само УСБ Ц порт, као и то да ли ће друга тржишта увести сличне прописе или ће само искористити моћ ЕУ да уцене произвођаче. У поређењу са овим, прописи о дозвољеном степену закривљености краставаца су мала маца.
Зоран Станојевић
Извор: Недељник Време
