Пише: Мина Гезовић
Предавање под називом “Сумња у књижевност и отимање око писца: Спорови у тумачењу Андрића, не само политички” било је својеврстан наставак оног које је Александар Јерков, такође у организацији Јавне установе (ЈУ) Музеји и галерије Никшић, одржао у граду под Требјесом почетком маја ове године на тему “Шта је историја Андрићу? Да ли је Андрићев роман важнији од историографије”.
Нови сусрет са никшићком публиком била је прилика да Јерков излагање настави тамо гдје је претходно стао, а то је Андрићев ангажман у покрету Млада Босна и борба за идеје југословенства. У моменту када сан о уједињењу постаје стварност, оно што је примјетно код Андрића јесте да у његовом тадашњем опусу као јунак не доминира борбени херој нових времена који тријумфује, јер је тријумфовала његова идеологија, већ обичан човјек са свом својом емотивношћу и осјећајношћу, истиче Јерков.
“Од малог писца би се то очекивало -видиш ти што сам ја сањао, моја младобосанска идеја се остварила, сад је дошло моје вријеме и ево мене, нико већи од мене и удри, пиши што год стигнеш. Не, не. Он и даље пише о својој повријеђености, пише из позиције егзистенцијског филозофа, дакле пише тако да око 1914. године он види оно што ће Европа видети око 1930. године. Дакле, развој филозофије егзистенције. Најмање деценију и по прије него што ће се Европа окренути филозофији егзистенције као свом најзначајнијем изазову, дакле Андрић је већ дубоко прожет и просвећен оним што ће бити преовлађујућа духовно-историјска тенденција 30-тих година. И тај његов индивидуални човјек, грађанин, увријеђени, повријеђени човјек, осуђени човјек, тај осуђени човјек није, дакле, хомополитикус, није активни јунак тих времена, него пише, дакле, из једне веће, унутрашње дубине”, каже Јерков.
Андрић је вјесник авангарде у српској књижевности, а примјер за то је његова приповјетка “Пут Алије Ђерзелеза”, истиче Јерков.
“Једна од главних авангардних црта у том тренутку је разочарање ратом, у коме падају ликови хероја и ликови јунака. И када ви на тај начин детронизујете Алију Ђерзелеза, ви сте ни мање ни више него детронизовали хероја, јунака после рата, што једна изразито авангардна особина”, сматра Јерков.
И као личност и као писац, Андрић је хваљен и оспораван. Међутим, улазити у било какве личне или књижено-научне квалификације о њему је спорно, јер је ријеч о комплексној индивидуи и интелектуалцу par excellence.
“Кад год покушаш да га сведеш на једну, на једну страну, да га сузиш, погријешиш. Човјек је просто био, чак смијем и то да кажем, преширок за нас”, наглашава Јерков.
Никшићка публика ће још једном током ове године имати прилику за дружење са Александром Јерковим. Наиме, он ће, како је истакла Весна Тодоровић, директорка ЈУ Музеји и галерије Никшић, у септембру одржати предавање на тему “Андрић и Европа”.
Извор: РТНК
