Све је више родитеља који се осећају немоћно пред дететом које проводи цео дан са мобилним телефоном у руци. О томе у чему греше кад је реч о васпитању и шта могу да предузму и спрече последице овакве свакодневице говори за БГонлине психотерапеут др Зоран Миливојевић
-У последњих двадесетак година је настала права епидемија „немоћних родитеља“. То су родитељи који детету пружају љубав, али нису у стању да дисциплинују дете. Они, уместо да гледају у удаљени циљ сваког родитеља, а то је да припреме дете за самостални живот у људском друштву, загледани су у дететова осећања. Они мисле да ако се дете осећа вољено и ако је срећно – а биће срећно ако му испуњавамо све жеље – да су добри родитељи. На жалост, истраживања показују да резултати њиховог начина васпитања, које васпитање своди само на изражавање љубави, неће бити добри. Одраслим људима је потребна самодисциплина, а њу неће имати они које родитељи нису дисциплиновали, чији родитељи нису улазили у конфликте са дететом типа „Мораш“ и „Не смеш“. Такви људи после тешко управљају собом када треба радити нешто непријатно или одустати од пријатних, а штетних активности. Оно што родитељи треба да схвате јесте да мобилни телефон није само телефон него моћни мини компјутер који има педесетак функција поред телефонирања. Америчке студије показују да су ова деца, коју називају Интернет генерацијом или З генерацијом, срасла са својим „паметним телефонима“ који су им поглед у свет, тачније замена за свет. Психополис је објавио књигу Интернет генерација у којој је ВВ показала да је то генерација са најкрхкијим менталним здрављем. Највећи степен анксиозности, депресивности, лоше слике о себи, недостатка социјалних вештина, као и повећан проценат самоубистава.
То су разлози да родитељи препознају опасност и да деци поставе „дигиталне границе“, то јест да ограниче коришћење мобилних и компјутера на неколико сати дневно. Проблем који то отвара јесте како деци структурирати време без мобилног и колико су родитељи вољни да се посвете деци.
Зоран Миливојевић
Извор: БГ онлајлн
