Уколико „нова Солидарност” изгуби, онда ће пољско друштво бити фундаментално и неповратно преобликовано у складу са Тусковом идеолошком мисијом
Пољски премијер, Доналд Туск, увео је своју земљу у најгору политичку кризу још од 1980-их година 20. века, мање од месец дана пошто се вратио на власт. Институт за правну културу Ордо јурис закључио је у детаљном извештају с краја децембра да су његове правосудне и медијске „реформе” противне пољском уставу. Укратко, он жели да потчини пољску сувереност европским институцијама – које контролише Немачка – тачно онако како је прошле године изнова и изнова упозоравао председник донедавно владајуће странке Јарослав Качињски.
Не би било преувеличавање означити политичку кризу изазвану овим тзв. реформама као уставну, с обзиром да је и нови председавајући пољске скупштине (Сејма) Симон Холовнија (Szymon Holownia) обуставио рад овог тела на недељу дана, управо користећи се овим изразом. То није било услед пољског тихог усаглашавања са новим миграционим споразумом Европске уније, којим је прописано прихватање илегалних миграната под претњом финансијских санкција, нити због Тусковог насилног запоседања државних медија.
Оно што је ситуацију довело до ове тачке јесте хапшење двојице бивших министара у председничкој палати – које је претходно помиловао председник Анджеј Дуда због наводног хватања оптужених у замку – након што је Врховни суд повукао контроверзни потез поновним отварањем њиховог случаја, што је окончано осуђујућом пресудом. Дуда, из странке која је до недавно била на власти, ће остати на свом положају све до председничких избора – који су планирани за пролеће 2025. године – уколико на неки начин не буде смењен пре тога, што не би требало искључити.
Доналд Туск је оптужио Дуду да опструира спровођење правде, након што је позвао двојицу бивших министара у председничку палату на догађај на којем су учествовали пре него што их је полиција ухапсила касније истог дана. Скандалозни инцидент осудили су Качињски и други чланови његове странке, који су га искористили да испромовишу свој раније планирани „Протест слободних Пољака”, заказан за четвртак испред Сејма. Они су упоредили догађаје са увођењем ванредног стања 1980-их година прошлог века, уз инсинуирање да је њихова странка нови покрет Солидарност.
Уколико опозиција понови политику својих претходника, ступањем у општенационалне штрајкове, протесте и друге облике ненасилног отпора ауторитарној власти – што је легитимно да покушају, узимајући у обзир околности у којима се земља нашла – онда би то поређење постало основано. То не значи да оно није валидно у овом тренутку, већ само указујемо да би обухватно ремећење економије, које би потенцијално уследило, могло да проузрокује јачање Тусковог противудара до нивоа увођења ванредног стања.
Будућност Пољске биће одлучена исходом ове политичке кризе. Она ће или наставити да клизи дубље под немачки суверенитет, као де факто марионетска држава чији ће народ бити принуђен да истрпи најопсежније наметање либерално-глобалистичких политичких решењa, или ће повратити сопствени суверенитет како би заштитила свој историјски конзервативно-националистички начин живота. Уколико нова Солидарност изгуби – онда ће пољско друштво бити фундаментално и неповратно преобликовано као последица Тускове идеолошке мисије.
Он заговара примање небројено много илегалних имиграната (укључујући цивилизацијски различите појединце који одбијају да се асимилују и интегришу у друштво), уклањање свих ограничења на вршење абортуса (могуће до тренутка рађања) и масовно ширење ЛГБТ пропаганде (са свом штетом по дечију психу). Уколико се ово деси, земља се никада неће опоравити, пошто је Туск наводно подржао и предложени „војни Шенген” који би могао да води ка сталном немачком војном присуству широм Пољске.
Уколико локална полиција, чланови безбедносне заједнице и/или војне снаге на крају подрже нову Солидарност – онда би Туск могао да позове Немачку у помоћ за извођење чистке међу овим „политички непоузданим” елементима у државном апарату и да настави да делегира функције све док се не пронађе „одговарајућа замена”. Тускова верзија ванредног стања могла би стога да буде чак и гора у односу на ону генерала Војћеха Јарузелског, који никада није затражио совјетску подршку, а могла би да најави и Четврти рајх на који је Качињски упозоравао у децембру 2021. године.
Наслов и опрема текста: Нови Стандард
Превод: М. М. Милојевић/Нови Стандард
Извор: korybko.substack.com
