Пише: Иван Ђерковић
„Одједном се зачула некаква бука. Осетио сам као да се нешто изнад нас прокотрљало. Тишина је нагло прекинута. Људи око мене су се успаничили. Многи су гласно вриснули и побегли са улице. Осећао сам вртоглавицу до краја вечери.“
Тако је за немачки таблоид Билд један очевидац описао тренутак када је, током демонстрација у Београду, прекинуто 15 минута ћутања за 15 жртава урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду прошлог новембра. С тим очевицем је, наводи лист, у међувремено све у реду.
Нешто слично описала је и новинарка Велта Татјана Ом, која је била на лицу места. На свом налогу на платформи Икс, објавила је: „После 12 минута одједном бука. Нисам могла да схватим шта је то. Била сам притиснута уз улазна врата (хотела, прим. ур.) са другима“.
Ситуација је била збуњујућа, пренела је. „Осећала сам изузетну вртоглавицу око пола сата, с неким чудним унутрашњим немиром“, описала је Ом. У почетку је, каже, за те симптоме кривила гомилу, али то може бити и због употребе ко зна чега другог. Јер: „Све више људи пријављује сличне симптоме“, наводи новинарка Велта.
Билд преноси да је „војни аналитичар Александар Радић за канал Н1 рекао да је буку очигледно изазвало акустичко оружје. ‘Власти већ годинама поседују звучни топ’, рекао је тај стручњак.“
Немачки лист додаје и да је „председник Србије Александар Вучић оценио у недељу да су тврдње о звучним топовима ‘лаж’. Уместо тога, наводно је у питању била анти-дрон пушка. Вучић је захтевао: ‘Неко мора кривично да одговара за ширење овако бруталних дезинформација’.“
„Извештаји о томе и даље су нејасни и неуверљиви“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг, „међутим, све је више доказа да је српска полиција можда заиста употребила то оружје против свог становништва које је мирно демонстрирало током викенда.“
„Сматра се да је извесно да Министарство унутрашњих послова Србије од 2022. поседује такво оружје, на енглеском познато и као ‘акустични уређај великог домета’, или скраћено ЛРАД“, наводи франкфуртски лист, додајући да је у Србији забрањена употреба тог оружја.
„До сада није било познато да је српска полиција икада користила такав уређај, чији изузетно гласни звуци не само да изазивају бол у ушима, већ могу и да изазову трајно оштећење слуха. Ако се сумња потврди у наредним данима, то би био нови пад у начину на који се режим председника Александра Вучића носи са демонстрацијама у Србији, које су сада у петом месецу.“
„Студенти и њихове присталице углавном се понашају веома дисциплиновано и стално позивају на одрицање од насиља“, наводи швајцарски Ноје цирхер цајтунг и објашњава да, „када су се пре неколико недеља у Скупштини Србије побунили представници политичке опозиције, студенти су се одмах оградили од њих. Покрет се намерно клони било каквог присвајања унутрашње или спољне политике“, пише лист.
„Масовни протести су највећи изазов за Александра Вучића, који тринаест година влада земљом“, оцењује се. „Као и на претходне протестне покрете, председник на незадовољство јавности одговара стратегијом уступака и дискредитације. Неколико министара и премијер Милош Вучевић већ су морали да поднесу оставке због протеста, док је Вучић истовремено више пута говорио о покушају обојене револуције у Србији, оптужујући студенте да их контролишу стране силе. Он, међутим, не даје никакве доказе о томе“, пише швајцарски лист. И додаје:
„Вучић је недавно добио подршку од Доналда Трампа Млађег, сина америчког председника. У јавно емитованом разговору Трампа и Вучића, било је, између осталог, речи и о могућој подршци протестном покрету средствима америчке развојне агенције УСАИД. Слично као и у Румунији, где се Вашингтон у значајној мери умешао у контроверзу око поништења председничких избора, Србија такође постаје пројекциона површина за дебате и борбе за власт које имају само површну везу са том земљом“, закључује швајцарски лист.
Цајт из Београда извештава овако: „Онај ко се загледао у лица тих људи, од којих су неки веома млади, ко је видео колико се храбро и упорно боре за своју будућност – и ко онда мора да је схватио да Европска унија за њих нема никакву улогу у томе, већ да само помињање ЕУ у најбољем случају изазива слегање раменима, тај може да процени колико је дубоко ЕУ пала. То није изненађујуће“, пише аутор чланка Улрих Ладурнер.
„Европска унија већ годинама се удвара Александру Вучићу. Гледала је доконо и ћутке како он постепено успоставља ауторитарни режим у Србији. Србија је, наравно, кандидат за улазак у ЕУ. Али ЕУ ипак је пустила Вучића да тера по свом. Још горе, Ангела Меркел, Урсула фон дер Лајен, а и други политичари, били су пуни хвале за председника. Њихов аргумент је да се с њим може пословати. Он би требало да Србију уведе у ЕУ, али урадио је супротно, удаљио је своју државу од ЕУ и не може а да се не стекне утисак да то у приличној мери и одговара разноразним функционерима у Бриселу. Они нису у тој мери озбиљни у погледу ширења ЕУ да би се потрудили да се упусте у дијалог са српским народом и да га подрже онда када их њихов ауторитарни владар тлачи“, наводи Цајт.
И закључује: „Ако се Украјинци питају какав је заиста осећај бити кандидат за чланство у ЕУ, могли би да питају Србе. Одговор би био поражавајући. Србија има једно од највећих налазишта литијума у Европи – та сировина кључна је за електрификацију привреде. У јулу 2024. године, ЕУ и Влада Србије потписале су споразум о вађењу сировина. Канцелар Олаф Шолц гостовао је у Београду и наравно, био пун речи хвале за председника. Као што Срби не верују свом председнику, тако не верују ни Бриселу. А којим аргументима би неко и могао да им противречи? Ако се српски народ буде ослободио свог владара, урадиће то потпуно самостално. То је трагично, јер су времена у којима живимо времена поларизације и насиља. А у региону који је доживео ужасан рат 1990-их, стотине хиљада људи излазе на улице да се боре за супротно: за праведан, поштен и миран суживот. Европа дотле затвара очи.“
Недостатак међународног притиска
И шта сад, пита се аутор Крсто Лазаревић у коментару за берлински Тагесцајтунг. „Србија није демократија у којој би се могли расписати фер и слободни нови избори. Вучић влада заобилазећи парламент, контролише медије и правосуђе, а против опозиције се бори криминалним средствима. Према међународним посматрачима избора, на прошлим изборима било је великих неправилности. Слободни и поштени избори захтевају демократски оквир. За то би била потребна прелазна влада, али Вучић то одбија.“
Истовремено, наводи немачки коментатор, „постоји недостатак међународног притиска. Уместо критика, европски политичари удварали су се Вучићу: Олаф Шолц обезбедио је литијум за немачку аутомобилску индустрију, Емануел Макрон продавао је борбене авионе, Урсула фон дер Лајен хвалила је пут Србије ка ЕУ, а Маркус Зедер добио орден из Вучићевих руку. Вучићева Српска напредна странка остаје део политичке породице ЦДУ и ЦСУ. С обзиром на тај ветар у леђа Вучићевом систему, не чуди што се на протестима не виде заставе ЕУ.“
Под насловом „Вучић губи државу“, новинар Флоријан Хасел за Зидојче цајтунг оцењује: „Велика је несрећа Срба што свет у овом тренутку једва да обраћа пажњу на Београд.“ И додаје:
„Супротно ономе што би Вучић желео да верујемо, српски протести немају за циљ револуцију, већ праву демократију. Међутим, да би се то постигло, председник и њему лојални људи морали би да се одрекну своје често недемократске контроле над државним апаратом – полицијом и тајном службом, јавним тужиоцима и судовима, као и над медијима.“
„У Србији се често критикује да нема јаке опозиције. Таква опозиција и не може да постоји, јер јој се, као и у Русији, не даје шанса да се развија. А међу многим Србима све више јачају пропаганда и бајке о заверама и ‘револуцијама’ наводно планираним из иностранства. Државна телевизија и таблоидна штампа раде свој посао“, наводи немачки новинар и закључује:
„Вучић дакле може да влада како му одговара и зато што га подржавају ЕУ и Немачка – прво преко Ангеле Меркел, па после преко Олафа Шолца. Србима остаје само да се надају да ће будућа савезна немачка влада одустати од те погрешне политике, која је с правом довела Немачку на лош глас у очима многих Срба.“
Извор: DW
