Пише: Елис Бекташ
Пошто се из небројено много разлога, међу којима предњаче час трауматична а час непоуздана прошлост те урођено и прирођено тупило, најшире сиротињске масе никад неће договорити ко је бољи у неком општем смислу нити је то уопште могуће поуздано утврдити, ја ево предлажем да се у Дејтонлуку уведе дневна награда „Бољи ентитет“, која ће се свакодневно додјељивати оном ентитету који је тај дан исказао више цивилизацијске, државне, националне, грађанске и легалистичке свијести и одговорности па се на крају године преброји колико је који ентитет освојио тих награда и побједнику се уручи плакета „Бољи ентитет“ за ту-и-ту такмичарску годину а ентитет који три године заредом освоји ту плакету добија право да самостално репрезентује Дејтонлук на међународној сцени у трајању од године дана и ето, ја сам дао приједлог а сад да видимо ко има муда да се потакмичи а ко ће и даље чекати да га међународна заједница потапше по главици и да му тутка садаку у џеп.
Елис Бекташ: Између сузе и побједе бирам сузу
Слично такмичење може се организовати и за постјугословенске торине које су остале изван Европске уније, дакле за Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Сјеверну Македонију, а награда за побједника би се звала „Комшија дана“ док би годишња награда која се уручује торини са највише освојених дневних награда током такмичарске године носила име „Најбољи комшија“ а остали такмичари би добили утјешну плакету „Пречи од брата“.
Премда овакве идеје и приједлози звуче утопијски, уз мало одважности да се спроведу у дјело можда би се коначно десило да се такмичарски и конкурентски дух западнобалканских сиротиња умјесто у лудилу, затуцаности, искључивости, корупцији и шовинизму, почне надметати у неким другим и друштвено кориснијим дисциплинама. Без кристалне кугле будућност се не може видјети, па се ни то не може знати док се не проба.
Они који прижељкују неку нову Југославију, кроз ова би такмичења добили симпатичан и користан надомјестак за њу а они који се ужасавају неке нове Југославије, ред је да им се коначно објасни да ће управо њихове искључивости учинити нужним нешто што у овом часу изгледа као неостварива халуцинација.
