У Канади букте пожари. Територија величине Белгије тренутно гори. Ипак, више од ватре која гута стољетна стабла, а која ће изазвати вишедеценијске посљедице по људе и природу, коментарисао се средином седмице црвени дим у Њујорку. Иако је Бостон много ближе пожару, иако је ваздух тамо вјероватно значајно гори, важно је како изгледају Кип слободе и Емпајер стејт билдинг са црвеним небом у позадини
Направљено је десетине филмова о разним смаковима свијета и ни један град није толико истрпио у тим фиктивним армагедонима као Њујорк. Падали су небодери и мостови у налету Кинг Конга или Гозиле, а Брус Вилис би увијек некако успио да дешифрује у посљедњем тренутку гдје се налази кофер са нуклеарком и терориста који га је у неком метроу оставио. Свемоћни Брус се, потом, жртвовао за спас планете у свемирском одијелу у спрјечавању метеора да изазове смак свијета. Опет због Њујорка, па и због остатка планете.
У Канади букте пожари. Територија величине Белгије тренутно гори. Ипак, више од ватре која гута стољетна стабла, а која ће изазвати вишедеценијске посљедице по људе и природу, коментарисао се средином седмице црвени дим у Њујорку. Иако је Бостон много ближе пожару, иако је ваздух тамо вјероватно значајно гори, важно је како изгледају Кип слободе и Емпајер стејт билдинг са црвеним небом у позадини.
Дакле, неће нас освојити ванземаљци, нити ће Брус закаснити, а терориста притиснути дугме. Неће ни за сто наших живота проћи опасни метеор, ни близу! Близу нам је нешто друго…
То је, управо, овај црвени Њујорк и то смо ми који својим надобудним ставом да смо владари планете, да имамо технику и технологију, сателите и хероје, увијек побјеђивати, оставши на Земљи као суверени власници права на одређивање смисла и бесмисла. То је једини реални и врло извјесни сценарио краја. Ипак, овог пута, само нашег краја, краја хумане врсте.
Уназад пола милијарде година, наша плава планета је пет пута доживјела тренутке у којима је за трен ока нестајало на њој половина живота. Она су у геологији/историји названи масовна изумирања. Научници тврде да је шесто почело и да су његови сигнали итекако видљиви. Један од њих је и црвено небо над Њујорком.
Пожари у Канади су наша нова реалност. Климатска криза свуда на планети показује обрисе бруталности. За сада, то су само јаче опомене од оних на које смо навикли. Ипак, посматрајући мало подробније догађаје, ово је тек почело и постаје гадно. Интезивираће се, каже наука, ово је само претеча наше климатске будућности.
Пожар се вјероватно не би ни десио да је темпаратура у климатској нормали. Управо је поента у томе, код климе једно изазива и утиче на друго, а сама посљедица је истовремено и њен узрок. Многи климатски фактори су погоршали канадске пожаре. Суви услови су исушили вегетацију, а врели ваздух је олакшао варничење пожара. Ту су и све јаче неке чудне муње, које чешће ударају током врућег времена, те је посљедица тих удружених фактора сада видљива.
Уједињене нације сматрају да ће се у наредних 50 година глобални шумски пожари повећати за 60 одсто, управо захваљујући климатским промјенама. До краја вијека, климатске промјене би могле да удвоструче површину изгорену у шумским пожарима сваке године. То би могло узети тежак данак по безбједност људи, екосистеме и квалитет ваздуха. Баланс који шуме стварају би нестао, ваздух би постао неподношљив, температура би се повећала, а нове шуме би горјеле.
Пожари се дешавају, дешавали су се и дешаваће се. Ово је, ипак, нешто друго. Интензитет и широка распрострањеност овогодишњих пожара, запрепастили су и званичнике и научнике- ових дана гори у скоро свакој провинцији и територији Канаде. Обично их буде само на једној страни земље, најчешц́е на западу.
До прије неколико година, главна тема у глобалној зеленој агенди је била митигација, односно облажавање климатских промјена. О митигацији се више скоро и не говори, јер је сада веч свима јасно колико смо далеко отишли у свом суманутом и грамзивом односу према природним ресурсима и како нам природа одговара. Умјесто митигације, нови термин је адаптација.
У преводу, катастрофе ће се дешавати и биће их све више и не можемо учинити баш ништа да их зауставимо. Оне су посљедица наших вишедеценијских (не)дјела. Сада је важно смислити план како се за њих припремити. Морамо да прилагодимо наше системе исхране, енергетске мреже, инфраструктуру, здравствену заштиту што је прије могуће, да бисмо се припремили за оно што долази.
Већ сјутрадан, након црвене панораме Њујорка, стигле су упозоравајуће вијести- Ел Нињо је стигао и вјероватно ће учинити 2024. годину најтоплијом у историји! Научници су “дјечака” примијетили прекјуче у Тихом океану. Утицаће драматично на климу, вјероватно ће донијетии јаку кишу, урагане и поплаве на југу САД и ослабити сезону монсуна у Индији.
Него, од Ел Ниња ће највише дрхтати скроз супротан крај планете- у Аустралији ово значи: врелина, суша и пожари. Тек је почео и захуктава се. Очекује се да до јануара добије на пуном интезитету. Таман кад у Аустралији почиње дуго и суво љето.
Научници страхују од екстремних темпаратура. Тврде да ће сви досадашњи рекорди бити не оборени, већ пометени. Посљедња рекордна година је била 2016, такође годину након појављивања овог топлог климатског обрасца.
Ел Нино, што на шпанском значи „дјечак“, је топла фаза климатског покретача Ел Нињо- јужне осцилације. Ла Ниња, што значи „дјевојчица“, је његов хладнији пандан, који је управо завршен. Требало је да хлади планету свих претходних година, а температура је током трајања овог хладног обрасца додатно скочила. Зато се и научници толико овог пута плаше “дјечака”.
Ел Нињо ће вјероватно значити суморну временску прогнозу не само за Аустралију. Сиромашни широм свијета, већ су на ивици егзистенције због досадашњих поплава и суша, сада ће се суочити са још бруталнијим непогодама. То су они који су најмање учинили да изазову те катастрофе.
Природа једноставно више није иста. Она, наш пријатељ и заштитник, она која је створила рајски врт у којем живимо, окреће се против нас. Посљедице њеног гнијева биће бруталније од свих нам познатих ратова. Зато је вријеме да пробамо да је позовемо на примирје.
Ако свјетским лидерима коначно није јасно каква се реакција очекује од њих на Конференцији УН- а о клими у новембру ове године у Дубаију, онда ни море није слано. Ако је Бајдену, Трудоу и осталима потребан подсјетник, нека погледају канадске шуме и њујоршко небо. То је све што им треба да ставе у нотес.
Данијел Гарић
Извор: РТЦГ
