Пише: Милија Тодоровић
Први „поглавар“ тзв. ЦПЦ, који, иначе, никад није (чак ни лажно, као што је Мираш нпр.) рукоположен за епископа, упокојен као рашчињени архимандрит, до јуче је почивао у својој хумци на Градском гробљу на Цетињу.
Фракција („сектине секте секта“) сабрана око екскомуницираног Бојана Бојовића, јуче га је „ексхумирала“ мимо елементарне комуналне процедуре, како стоји у медијским саопштењу, а како би добили „обретене мошти“.
Сва је прилика да је овим антицивилизацијским чином прекршено неколико прописа и закона, па сад имамо тзв. ЦПЦ не само као канонски, нити политичко-идентитетски, већ као превасходно комунални проблем.
Рашчињене и „проклетству предате“ групе бивших и оних никад рукоположених свештеника све више трују воду и ваздух који удишемо (како се управо вели у овом саопштењу Мирашевом). Од њих мира немају ни живи ни мртви. Њихове светковине све више личе на „Ноћ вјештица“ и „бал вампира“. Зато, иако су сва жива бића под Сунцем равноправна, и требало би да уживају одређену загарантовану заштиту, ипак — неке душе више воле мрак него сунчеву свјетлост. Отуда је превелики број шишмиша у средини гдје живе људи — опасан по здравље.
