Свјетско првенство у фудбалу је, још и прије финалне утакмице, за домаћине Kатарце било потпуни успјех. Али, шта је с Аргентинцима? Да ли ће та земља да профитира од освајања титуле на Мундијалу?
Мундијал 2022. окончан је спектакуларним двобојем Аргентине и Француске. Домаћин Kатар деценијама ће осјећати оставштину тог турнира чију су организацију похвалили многи гости – па и они са Запада, гдје се та земља и критиковала због ситуације с непоштовањем људских права или положаја економских миграната.
Стручњаци су у прошлости у више наврата истраживали ефекте организације великих спортских догађаја (попут Олимпијских игара или првенстава свијета у фудбалу) на економију земље-домаћина. Притом су доказани привредни ефекти (и на крају крајева профит) били све у свему мањи од очекиваних, а сам ефекат организације био је краткорочан. Нешто мање истраживања посвећено је томе на који начин освајање титуле на Мундијалу утиче на земљу из које долазе прваци свијета?
Пораст БДП
Пет различитих нација освајало је титуле најбоље екипе на протеклих седам Мундијала: Бразил (1994, 2002), Француска (1998, 2018), Италија (2006), Шпанија (2010) и Њемачка (2014). У шест од седам случајева домовина првака свијета је у години одржавања турнира забиљежила већи БДП него у двије претходне године.
Бразил је 1994. имао рекордан раст привреде д 5,9 одсто. Слично се догодило и 2002. – када је Бразил у финалу био бољи од Њемачке, а привреда порасла 3,1 одсто. Знатно већи раст БДП него годину дана раније (1,4 одсто) или у години након турнира (1,1 одсто).
Француска је 1998. на домаћем терену освојила своју прву златну медаљу на Свјетском првенству, а национална економија у тој години порасла је за 3,6 одсто – знатно више него 1997 или 1999. Но, нешто другачије је било 2018. У години у којој су Французи освојили другу титулу првака свијета, тамошња привреда забиљежила је нешто слабији раст (1,9 одсто) него у години уочи Мундијала (2,3 одсто).
Италијански успјех на Мундијалу 2006. пратио је раст БДП од 1,8 одсто, што значи да је те године био снажнији од године прије тога (0,8 одсто) и године након турнира у Њемачкој (1,5 одсто). И у Њемачкој се 2014. осјетио „ефекат Мундијала“: национална економија је у тој години порасла за 2,2 одсто, што је било осјетно више него у 2013. (0,4 одсто) или у 2015. (1,5 одсто).
Шпанци су 2010. освојили своју прву титулу првака свијета. У тој години коју је обиљежила велика економска криза, њихова привреда ипак је успјела да порасте за 0,2 одсто. Годину дана прије турнира, БДП је био у минусу 3,8 одсто, а и у години након Мундијала у Шпанији је забиљежен пад БДП (-1,2 одсто).
Национални занос
Да ли је освајање титуле првака свијета заиста разлог за привредни раст или се ради о случајности? Током Свјетског првенства 2014. године, колумниста Ален Ст. Џон у америчком магазину „Форбс“ је написао: „У мјесецима након освајања титуле на Свјетском првенству изгледа да постоји краткорочни раст стопе продуктивности. То се може замислити као својеврсна ’националну шећерна грозницу’ с краткорочним енергетским замахом, који онда опет опада.“
Да ли је за раст БДП заслужан пораст домаће потрошње, као посљедица славља због успјеха? О томе не постоји много података, а уз помоћ оних малобројних који постоје, ипак се може наслутити о чему би заправо могло да се ради. Прије Свјетског првенства 2022. Универзитет Сари у Енглеској спровео је студију из које произлази да раст БДП почива прије свега на расту извоза, а не на расту домаће потрошње или инвестиција.
„Истраживања потврђују тезу да успјех на једном од најпрестижнијих и најугледнијих међународних спортских такмичења има потенцијал да утиче на коњунктурни циклус“, каже аутор студије Марко Мело. Подаци о расту привреде су упоређени с подацима из оних земаља које нису освајале турнир.
Kриза у Аргентини
Економски бум био би благослов за Аргентинце. Та земља је већ годинама у кризи и успјеси на спортски теренима су бар на кратко одвратили пажњу од проблема код куће. Рецесија, инфлација, девалвација домаће валуте – око 40 одсто Аргентинаца (земље с око 45 милиона становника) живи испод границе сиромаштва.
Kриза је у Аргентини у ствари трајног карактера – и она практично траје од краха финансијског система 2001. У овој години се тако у земљи првака свијета очекује инфлација и до 100 одсто, док за то вријеме дугови настављају да расту. С обзиром на тако тешке проблеме код куће, тешко је за очекивати да ће тријумф у катарској пустињи имати икакве значајније ефекте на национални БДП.
Разлога за задовољство ипак има Аргентински фудбалски савез (АФА) који ће профитирати од бума продаје спортских артикала с грбом новог првака свијета. Потражња за дресом Адидас с Месијевом десетком је, према званичним подацима, дословно „експлодирала“.
Адидас је узгред „апсолутно задовољан“ пословањем у контексту Свјетског првенства 2022. Промет повезан с Мундијалом у овој години би могао да износи до 400 милиона еура, а убједљиво највећи дио тога реализован је у четвртом кварталу ове године.
Извор: vijesti.me
