И поред тога што се власти у Приштини хвале реформама, Сувереним фондом као највећим економским пројектом, изванредном сарадањом са земљама ЕУ и САД, привредним растом, новим инвестицијама и стабилизацијом пословања у јавном сектору, стручњаци за Косово онлајн кажу да је Косово најнеразвијенија економија у Европи, а да је стопа незапослености виша једино у Украјини, у којој већ више од годину дана букти рат.
Ниски животни стандард, мале плате, привредни дефицит, нефункционалност институција, корупција и млади који одлазе у друге земље у потрази за бољим могућностима само су неке од одлика економске стварности на коју упозиравају експерти, али и опозиција на Косову.
Међутим, и поред свих интерних економских изазова на Косову, оцена је да развој и напредак највише успоравају комплексни политички односи са Србијом, а да „спас лежи“ у интеграцији региона кроз Берлински процес и Отворени Балкан.
Бранимир Јовановић из Бечког института за међународне економске студије каже за Косово онлине да је становништво на Косову сиромашно и да је доходак по главни становника само 26 одсто од ЕУ просека.
„Косово је најнеразвијенија економија у Европи. Национални доходак по главни становника је само 26 одсто од ЕУ просека, и то када се коригује за разлике у ценама. У Албанији је, рецимо, национални доходак 32 одсто од ЕУ просека, док је у Србији, 43 одсто. Стопа незапослености је 18 одсто, само Украјина има тренутно већу незапосленост. Стопа сиромаштва је 28 одсто, што је знатно више од Србије и Албаније, где је око 22 одсто“, навео је Јовановић.
Он као позитивно оцењује то што је стопа раста прошле године била релативно добра – БДП је порастао око 3.5 одсто, што је било међу највишим стопама у целој Европи, а слична су очекивања и за 2023.
Међутим, појашњава да то не треба да чуди с обзиром на то да, како каже, мање развијене земље по правилу имају више стопе раста.
Јовановић каже да дугорочне перспективе на Косову могу бити позитивне јер је становништво доста младо, најмлађе у целој Европи, али да такве прогнозе ремети пуно структурних проблема као што су нефункционалност институција, корупција, исељавање.
Економски напредак, према речима Јовановића, највише успоравају комплексни политички односи.
„Рекао бих да је највећи проблем национализам, односно то да политичке елите, и на једној и на другој страни, игноришу ове стварне проблеме, и уместо тога, народу сервирају национализам. То је добра позната прича на Балкану – ако немају шта да једу, дајте им национализам. Економска стварност на Косову је да су и Срби и Албанци уствари пре свега сиромашни. И све док се не схвати да је то највећи проблем, неће бити напредка“, истакао је Јовановић.
Истиче да решење за економске проблеме лежи у регионалној сарадњи и инициативама и у томе се, како каже, сви економисти слажу, али да нису сагласни око тога „како стићи до регионалне економске сарадње“.
„Једни сматрају да то треба постићи кроз Берлински процес и сличне иницијативе, које долазе од стране ЕУ и постоје већ доста година. Други сматрају да је боље имати регионалне иницијативе, као Отворени Балкан, због амбивалентног односа ЕУ према региону. Ја лично сматрам да је потребно и једно и друго, да Берлински процес и Отворени Балкан нису међусобно искључиви“, рекао је Јовановић.
Отворени Балкан, оцењује, поседује нешто што Берлински процес нема, а то је да потиче из региона, па је због тога много више прихваћен и од стране политичара, и од стране становништва, бар у оним земљама које су део њега.
Са друге стране, наводи Јовановић, Берлински процес такође има нешто што Отворени Балкан нема, а то је да је шири и обухвата више области.
„Зато их не треба гледати као ривалске иницијативе, већ као комплементарне. Зато и сматрам да се Косово, исто као и Црна Гора и Босна Херцеговина, треба што пре прикључити Отвореном Балкану“, закључио је Јовановић.
Економиста Сафет Грџаљиу сматра да је највећи проблем на Косову у томе што и даље доминира политичка агенда, па у том контексту има мало простора за економски развој.
„Тако да, када је у питању економски развој треба још пуно тога да се ради. Као прво о економији не треба само причати, већ су потребни конкретни поступци, и у том контексту мислим да ћемо имати велике изазове и у будућности. Истина је то да ако слушате Владу она промовише да имамо економски раст, да има раст прихода, али све је то инфлаторна ситуација, која утиче директо, индиректно и периферно. Најбољи индикатор за економски рад једне државе управо је то шта мисле грађани, и у том контексту, мислим да има доста простора за побољшање. Оно што би требало да се уради јесте да се ојача јавни, приватни дијалог, да се ојача дијалог између Владе и опозиције, а оно што је најважнија ствар је ниво дијалога између централног и локланог сектора“, рекао је Грџаљиу.
Решење за све економске проблеме, каже, лежи у нормализацији односа са Србијом, истичући да напета ситуација између две стране не кочи напредак само Косова и Србије, већ и читавог Западног Балкана.
Упозорава да без политичке стабилности на Косову неће бити нових инвестиција и трајних улагања, а да ће економске перспективе за развој слабити.
„Само се кроз економски развој може постићи политичка стабилност, социјални мир, могу се убрзати интеграције, и оно што бих поручио а то је да приватни сектор узме ствар у своје руке, јер само приватни сектор и сарадања у региону може да руши зидове и гради мостове за бољу будућност за све нас“, закључио је економиста.
Грџаљиу сматра да је највећи проблем на Косову недостатак инвестиција и страних улагања, без чега, напомиње, нема нових радних места и повећања животног стандарда.
Наводи да, нажалост, на Косову нема инвеститора који би се похвалили отварањем великих производних погона и пословним приликама за грађане.
„Био бих најсретнији човек када бих данас мога да набројим пет инвеститора који су улагали на Косову, у производњи, и који су запослили по сто радника, али тога нема. Према томе видте колико је значајан дијалог, нормализација односа. Зато је битно да решимо проблеме, како би привукли инвестиције“, поручио је стручњак.
На питање да ли су економски проблеми на Косову решиви без регионалне економске сарадње, понавља да интеграција региона није могућа уколико се не реше интерни политички проблеми.
Према његовим речима, деполитизација економије је приоритет.
„Време је када будућност морамо да гледамо кроз економски развој. Ако анлизирамо држве ЕУ, немој да верујете да ту има пуно љубави, Европу спаја интерес, економска сарадња, па нека то буде модел за Косово и Србију и Запади Балкан“, истакао је Грџаљиу.
Извор: Косово онлајн
