Русија трпи велике жртве – али има преимућство у расположивом људству
Новопристигли регрути су људи разнородних животних путева, али им је свима заједничка једна ствар: након основног тренинга у Западној Европи, ниједан од њих не очекује да буде распоређен у јуришној јединици на најжешћем одсеку украјинске линије фронта. Неки су се пријавили добровољно, мислећи да ће служити у јединицама које одговарају њихових струкама, као оператори дронова или артиљерци. Друге су покупили из њихових села без много најаве. Један старији регрут није имао прилику чак ни да понесе сопствену зубну протезу. Након мање од недељу дана у рововима у Донбасу, у источној Украјини, вод од тридесет људи сведен је на шесторицу. Тројица су погинула у борби а тројица су теже рањена.
Ово је једно од најтежих сведочења о регрутацији, али тешко да је усамљено. Украјина очајнички покушава да одржи своје линије фронта против нових руских напада. Ниједна армија не нуди новим регрутима гаранције о томе где ће бити распоређени, посебно не у ратно време, а јуришне бригаде су међу најочајнијим јединицама [по потреби за попуном новим снагама, прим. прев].
Али оно што правници описују као „лутрију распоређивања“ оптерећује процес регрутације. Заповедници војске се боре да попуне места добровољцима; неки прибегавају мобилизационим рацијама у теретанама и тржним центрима. Свега неколицина оних који се регрутују на овај начин постану добри војници. „Виђамо људе старе четрдесет пет или четрдесет седам година“, жали се један виши официр. „Они остају без даха већ у тренутку када пристигну на линију фронта“.
Препознавши овај проблем украјинско Министарство одбране је у септембру отпочело да ради на новој мобилизационој стратегији. Иларион Пављук, портпарол министарства, каже да део проблема лежи у армијским успесима: многи грађани не сагледавају рат као егзистенцијалну претњу што су чинили одмах након руске инвазије у фебруару 2022. године. „Неки погрешно верују да постоје неки други који ће урадити посао за њих“, рекао је. Циљ реформе јесте да се онима који избегавају да више избора: нови регрути могу, мање више, да се пријаве за неку одређену позицију. Нови дигитални регистар ће побошљати увид министарства о људским ресурсима који стоје на располагању Украјини. Постојаће јаснији систем одсуствовања и ротације. На крају, добровољци ће бити мобилисани на одређени рок, не неорочено како се то сада чини.
Постоји неколико примера успешних регрутних кампања у појединачним јединицама. Трећа јуришна бригада, формирана пре девет месеци у рату као део украјинских специјалних снага, је можда најупечатљивији. Рекламе величине небодера у украјинским градовима прослављају живот бригадних јуришника који сатиру зла створења која подсећају на гоблине. Али није мање важна репутација бригаде која се односи на компететнтно командовање, добру опрему и ниску стопу губитака. Нови регрути уобичајено пролазе кроз вишемесечну обуку, за разлику од једномесечног стандарда.
Кристина Бондаренко, портпарол бригаде, каже да бригади не мањка добровољаца. До почетка наредне године ово ће бити највећа украјинска бригада, наводи она, отприлике величине дивизије НАТО држава (украјинска војска нема дивизије). Већина њених новопристиглих регрута је млађе од двадесет пет година, и она је одбила сто педесет пријава које су поднели малолетници. „Нико не тврди да има милиона људи који једва чекају да се боре у Авдијевци [градићу у Донбасу где се однедавно воде жестоке борбе]“, каже, „Али има људи са којима се може радити“.
Русија такође има потешкоће у мобилисању трупа које су јој потребне. Њена тактика распоређивања великог броја људи на одбрамбеним положајима, често без одговарајуће опреме, може да доведе до дневних губитака и до хиљаду љиди. Али [демографске] основе упућују на огромне изазове који чекају Украјину. Са расположивим капацитетом за регрутовање нових војника који је отприлике четири пута већи, делује да је на дуге стазе Русија у повољнијој позицији. У њеним затворима и најсиромашнијим областима, прикључење војсци делује као разборит избор.
Другде, Кремљ је био кадар да подмири своје минималне потребе тајном регрутацијом за општи рат за који се и даље претвара да се не одиграва. Уколико буде морао да повећа обим мобилизације Кремљ ће морати да призна да је Русија у рату. А то не би прошло без политичких последица.
Украјински критичари владе у Кијеву, у међувремену, износе оптужбе да се земља само „претвара да врши мобилизацију“. Виктор Кевљук, пензионисани пуковник који је надзирао спровођење мобилизационе политике за западни део земље од 2014. године – када је Русија по први пут напала – до 2021. године, каже да Украјина ризикује да упадне у замку.
Русија ће повећати обим своје мобилизације након што буду окончани мартовски председнички избори, мисли. (Хур, украјинска војно-обавештајна служба сагласна је са овом проценом).
Владимир Путин је већ потписао указ којим се повећава величина руским оружаних снага за 170.000 људи. Пуковник Кевљук износу мишљење да Украјина мора да одговори општенародном мобилизацијом индустрије, власти и расположивих ресурса. Често декадентни начин живота оних који уживају у безбедности Кијева морао би да се промени, наводи. „Ово није час за увозног димљеног лососа“.
Током рата, Володимир Зеленски се опирао максималистичким захтевима својих војника, и још више њихових надређених. Његови највиши генерали су, на пример, захтевали да се спусти годиште за допуштену мобилизацију не-резервиста, која је сада двадесет седам година. Други су предлагали строже спровођење мобилизационих закона.
Председник је пружао отпор делимично из политичких разлога: он не жели да узнемирава становништво када то није нужно. „Зеленски жели да уради оно што већина Украјинаца сматра исправник“, изјавио је један високо позиционирани извор у влади. „Не жели да буде диктатор“.
Чекају их тешке одлуке. За пуковника Кевљука војска је звер која мора бити нахрањена: „Немамо другог избора но да будемо крвожедни“, рекао је. Али неки званичници су склонији консензуалном приступу. Високо позиционирани извори предвиђају медијске кампање које промовишу национално пожртвовање и истицање да Русија и даље представља егзистенцијалну претњу. „Уколико изгубимо, то ће бити лоше за све нас“, рекао је. Задатак је убедити потенцијалне регруте. „Диригент“, како гласи војничко име једног од распоређених у злосрећну јединицу у Донбасу, рекао је да је посвећен служењу својој земљи „али само на онај начин на који може бити користан“. У међувремену он је беспрекидно заокупљен премештајем из јуришних снага. „Не можете једноставно отписати људске животе“, каже.
Превод: М. М. Милојевић
Извор: The Economist
