Економист: Државе „клијенти“ Америке пропадају због огромне корупције

Лондонски Економист у опсежној анализи о разлозима потпуне пропасти дугогодишњег америчког пројекта у Авганистану, посебно се осврнуо на то како функционишу „државе клијенти САД“ и зашто пропадају, и у том контексту навео и Ирак, Косово, Босну и Хаити.

Приштинска Економија онлајн пренијела је овај текст под насловом „Зашто Америка наставља да гради корумпиране, подређене државе и Косово“.

У тексту се наводи да, чим је Америка објавила да се повлачи из Авганистана, ситуација на терену је брзо ескалирала. Указује се посебно на широко присутну корупцију у државама које зависе од присуства и утицаја САД.

Текст је пренио Косово онлајн уз незнатне редакцијске интервенције:

„Док је непријатељ заузимао покрајину за покрајином, владини војници су скинули униформе и побјегли. На папиру је војска имала стотине хиљада добро опремљених бораца. У стварности, неколико лојалних команданата морало је да купи муницију од корумпираних официра за снабдијевање и да плати артиљеријску помоћ. Специјалне снаге су се добро бориле, али регуларне трупе су често имале неспособне рођаке политичара за команданте. Војници нису плаћени, док су официри прождирали војни буџет.

Грађани су остали лојални својим породицама и племенима, а не корумпираној власти.

Држава је била само лијепа витрина изграђена да задовољи своје америчке спонзоре. Кад су отишли, држава је пала.

То се догодило у Јужном Вијетнаму 1975. године, а поновило се и прошле недјеље у Авганистану. Сличности између два колапса су велике. Они иду даље од грешака у обавјештајним подацима, лажних говора и напуштених савезника. На крају, обје земље су пропале јер их је нагризла корупција, древна болест влада, која увек погађа америчке пројекте изградње државе (размишљајте и о Ираку, Косову, Босни и Хаитију).

Корупција се обично описује као злоупотреба јавне функције ради личне користи. Најједноставнији облик је подмићивање, које је било распрострањено широм Авганистана. Од извода из матичне књиге рођених до свега што морате на неки начин да платите, рекао је Ахмад Шах Катавазаи, бивши авганистански дипломата.

Цариници, полицајци и службеници стално су тражили напојнице. Како су талибани напредовали последњих недјеља, цијена пасоша је отишла у хиљаде долара.

Али ситно подмићивање је најмања пријетња. Оно што више забрињава је добијање владиног одобрења за велика улагања, што значи давање добрих понуда војним министрима или командантима. Положај у влади који има приступ миту сам по себи је драгоцјена погодност.

Сара Чејс, стручњак за корупцију, открио је да, када је водио невладину организацију у Авганистану од 2002. до 2009. године, локални званичници су често куповали радна мјеста.

„Морао сам да изнудим, да вратим улагање, а да дам и шефовима дио“, рекао је Катавазаи и додао да је цијена за мјесто окружног шефа полиције порасла на 100.000 долара.

Таква корупција ствара заштитничке мреже које угрожавају интегритет државе. Главни циљ званичника није да испуне своју мисију, већ да изнуде новац.

Па ипак, умјесто да демонтира такве мреже, Америка их је оснажила и плаћала војним лидерима да чувају мир.

Према извјештајима Специјалног генералног инспектора за обнову Авганистана и америчког надзорног органа, Авганистанци су брзо постали незадовољни корупцијом у влади и ближи талибанима.

У вријеме посљедње офанзиве талибана, држава је била толико корумпирана да су се многи гувернери договорили са џихадистима да промијене страну. Авганистанска војска није била спремна за борбу, број војника су надували „војници духови“, имена која су команданти писали на платним списковима да би узели још неку плату.

Американци могу да се сјете израза војници духови из времена Вијетнама, када су корумпирани команданти користили исти систем. Вјероватно четвртина имена војника Јужног Вијетнама у делти ријеке Меконг 1975. била је измишљена.

Неки официри били су бриљантни бизнисмени. Пуковник Јужног Вијетнама требовао је непотребне артиљеријске гранате како би продао чауре за отпад.

Слично је било и у Авганистану, гдје су војне и полицијске снаге имале користи и од трговине хероином“, наводи се у тексту лондонског Економиста.

Извор: Стање ствари (преузето са Спутњика)

Фото: Евакуација америчке амбасаде у Кабулу (Принтскрин / Јутјуб)