Пишу: Зорица Којић и Драган Амброзић
Основни мотив управо објављеног албума групе Буч Кесиди Модерне везе је дешавање љубави у свакодневним оквирима, бедним и гламурозним у исти мах. Права истина јесте да овакву групу ми досад нисмо имали никада.
Сузе у очима
Прекривају лице
Иако те волим
Морам да идем
(Буч Кесиди, “Сузе у очима”)
Група Буч Кесиди вероватно је наш најуспешнији извозни музички производ после много времена. Тај извоз води, додуше, пре свега у братске републике некадашње нам заједничке домовине, али увек уз помисао како ове момке само тек један трзај васионе дели од европског и светског успеха. Па добро, по чему су Буч Кесиди уопште толико изузетни? По томе што изгледају и звуче као да им је стало и да могу, водећи нас кроз своју бескрајну журку, у чијим се закуцима одигравају праве мале љубавне драме. Обратите пажњу – нагласак је на љубави.
Мада се управо објављени албум групе Буч Кесиди Модерне везе хронолошки сматра њиховим трећим албумом – пре њега иду Посесивно–оспулсивни хоспул (2016) и Еуфорија (2019) – у психолошком смислу он је и за групу и за јавност заправо онај уклети други албум који симболизује ситуацију у каријери кад је нејасно како поновити сензационални успех претходног издања, а креативно закорачити даље. Тим пре што је од њега прошло више од пет година и цела једна пандемија. У међувремен се, дакле, променио читав један свет.
Деценију и нешто од настанка бенда, Лука Рацић и Зоран Зарубица данас комотно могу да отресу звездану прашину са шљаштећих одела и упуте се у какав год импозантан регионални концертни простор, са свешћу да ће га испунити до самог врха – иако им испрва нису биле непознате ни оне много мање извикане музичке сале. Ево, рецимо, доброг примера како је текло њихово успињање до статуса домаћих суперстарова. У Дому омладине Београда, Буч Кесиди 2016. године кренули су крајње скромно, бесплатним наступом на Платоу Милана Младеновића, у оквиру серијала “Концерти на Зидићу”. Убрзо потом, са Љубичицама су јуначки поделили термин уживо у Клубу Дома омладине, да би већ у следећој фази две вечери узастопце распродали репрезентативну Американу. На фестивалу Егзит – иако су одмах свирали на Главној бини – најпре је то било на самом старту програма 2019, у осам сати увече, да би већ следећег пута добили заслужени статус једне од главних звезда на отварању 2021. године.
Размере успеха групе Буч Кесиди на бившем југословенском простору заиста се граниче са младалачком еуфоријом и могу се пратити по њиховој концертној делатности у последњих неколико година. Не само да су наступали у свим већим градовима и на фестивалима на овом подручју, него су пунили и стадионе као што су Ташмајдан или Шалата. Коначно, у међувремену су објавили и посебан филм под називом Еуфорија уживо, као и цео наступ са Таша.
Паметном доста.
Али, ако до сада још нисте чули за ова два фантастична момка и не знате напамет барем неколико песама са њиховог претходног, фабулозног издања Еуфорија, онда мора бити да сте период између две плоче провели у тоталној слушној изолацији, можда у некој научној станици на Антарктику, или у кишним шумама Амазоније. Или је то било оних седам година на Тибету или шта год.
Е сад, албум Модерне везе веома је добар наставак ремек-дела какво је Еуфорија, сродне тематике притом, то јест оне устрептале тинејџерске потраге за заљубљеношћу суботом увече и недељом ујутру. Његов основни мотив заправо је дешавање љубави у свакодневним оквирима, бедним и гламурозним у исти мах. Мада Буч Кесиди иду једним давним трагом Идола, права истина јесте да овакву групу ми досад нисмо имали никада. Њихова електроника старинског кова, обогаћена разним природним инструментима попут акустичне гитаре – прича је за себе. Оно што су француски Аир учинили са музиком Крафтверка, Франсоаз Арди, Жан-Мишела Жара и Џој Дивижн, то исто, али скроз другачије – са својим избором утицаја – раде Буч Кесиди неколико деценија касније. Полет њиховог лично протумаченог новог таласа на сасвим аутентичан начин, ишчашеност групе Јарболи, слављење класика попут Алпхавиллеа, новог романтизма, те генерално електропопа осамдесетих, али и Битлса – уобличава ову неутаживу омладинску вољу за љубављу коју су Буч Кесиди осетили, проживели и усвојили као свој лични амблем.
Када, на пример, чујете песму “После плакања”, са опомињућим рефреном: “Нема повратка, нема кајања”, знате да је прави наследник легендарног хита “Нема љубави у клубу” дефинитивно рођен. Или када улетите у сањарску и у исти мах френетичну “Требаш ми”, осетите се као сваки унезверени омладинац који се бори с потребом да изрази потресну чежњу читаве своје генерације. Права експертиза погрешног љубавног односа који се распада, са које год стране да се у њега, односно тачније из њега, упери поглед.
А јесте ли спремни за “Скупи снагу” и за оно мрачно крило туге што вреба испод грознице викенд-изласка? Овде се ради о увиду у једну од модерних веза, готово из перспективе античког хора, који забринуто саветује девојку подсећањем на то колико ју је већ пута њен вољени повредио: “Припреми се јер болеће”. Или што Нил Јанг ономад рече: “Искреност боли, али муза нема савест”. Зато је изванредна “Цуримо по асфалту” омамљујућа звучна одисеја по винтеџ звуку из будућности. Каква слика из наслова, као кад ходаш и осећаш да си утонуо у своје срце, а твоја некадашња вољена удаљава се од тебе васионом сачињеном од збира механичких радњи у који се претворила некадашња страст.
Или перфектна минијатура “Сузе у очима” – у реду, све нумере са албума Модерне везе имају фасцинантан почетак, али овај стварно разваљује. Реч је о хорској апотеози суза у очима “које поливају лице” – сећате се сигурно како то изгледа у горчини раних јада – и већ је виђена за певање углас на концертима који долазе.
Али, “Тужне љубави” су она песма по којој ће ова плоча бити запамћена: у њој су садржане све особине које Буч Кесиди чине изузетном појавом – повишена емотивност, заразна мелодија, бриљантан стил. Осећања овде покреће случајни сусрет на улици, док стихови описују чежњу за особом и страх од неуспеха – и већ успевамо да препознамо себе у том филму, што је чаролија коју само велики аутори умеју да изведу. Плесни ритам прати животни вртлог са којим се боримо да се не бисмо удавили. Рефрен се утискује у груди. Као и све њихове најбоље песме, и ова чини да се осећамо као да се баш нама сваког тренутка може десити нешто нарочито, што ће нас заувек променити, а крије се под именом љубави, макар и тужне.
Све теме ове групе могу се зато свести на следеће: жудњу за животом, за оном једном добром варницом. И онда нам постаје јасно зашто су Буч Кесиди тако масовно популарни и шта су Модерне везе? Перфектна поп мелодрама.
Извор: Време
