Стриковић је казао и да проценат увоза нафтних деривата руског поријекла се према процјени кретао у претходним годинама између 20 и 30 одсто, док је ове године значајно мање таквих поризвода на тржишту Црне Горе
С обзиром на то да се Црна Гора не бави прерадом сирове нафте, тј. да Црна Гора нема рафинерију нафте, шести пакет санкција који је Европа увела Русији, а који се односи на забрану увоза нафте поморским путем, нема директни утицај на Црну Гору, истакао је виши аналитичар за испитивање тржишта у Удружењу нафтних компанија Црне Горе Драшко Стриковић.
– Међутим, индиректан утицај је значајан посебно ако се узме у обзир да су се рафинерије из окружења у значајној мјери снабдијевале сировом нафтом из Русије, а из којих рафинерија се примарно снабдијева тржиште Црне Горе. Прије војне интервенције из Русије су се за ЕУ тржишта увозили и рафинисани производи (дизел и бензини), што додатно компликује ситуацију на тржишту по питању цијена – наводи Стриковић.
Гориво у Русији и Бјелорусији испод еуро
Када је ријеч о цијенама горива у Европи, најјефтиније је у Бјелорусији, гдје и бензин и дизел имају цијену од 67 центи по литру. У Русији је литар еуросупера 85 центи, а еуродизела 87 центи. Најскупљи бензин у Европи плаћају становници нордијских земаља од 2,18 у Шведској, до 2,57 еура у Норвешкој. Најскупљи дизел је у Норвешкој 2,48 еура, према подацима сајта Каргопедиа.
На лондонском тржишту је цијена барела у петак била нижа 2,19 долара и износила је 117,62 долара. На америчком тржишту се трговало по 2,56 долара нижој цијени, од 116,81 долара.
ОПЕК је објавио да је барел нафте коштао 119,24 долара, односно 1,83 долара него дан раније, преноси Мина.
Стриковић као највећу последицу ових санкција види повећавање цијене сирове нафте и готових производа, и што се више буду спроводиле најављене санкције према Русији по питању ембарга на нафту, то ће цијена бити све већа.
– Разлог томе је да услед еколошких гашења бројних рафинерија у ЕУ, поред тога што је теже набавити сирову нафту, сада нема ни довољно капацитета за обраду сирове нафте и производњу готових производа који се продају на бензинским пумпама. Поред тога што је потребно пронаћи сирову (непрерађену) нафту, потребно је обезбиједити и готове рафинисане производе. Са друге стране, тражња за готовим производима у постковид периоду из мјесеца у мјесец расте и очекује се такав тренд током љетње сезоне, што за последицу има раст цијена – казао је Стриковић.
Стриковић каже и да, ипак, није реално за очекивати да дође до несташице горива, с обзиром на то да су алтернативни правци снабдијевања сирове нафте и готових производа безбједни и далеко од тренутног жаришта.
– Евентуално проширивање ратних сукоба или отварање нових жаришта би могло утицати на несташице, што макар за сада није изгледно – каже Стриковић.
Стриковић је казао и да се проценат увоза нафтних деривата руског поријекла према процјени кретао у претходним годинама између 20 и 30 одсто, док је ове године значајно мање таквих поризвода на тржишту Црне Горе.
– Поједине земље ЕУ су имале увоз сирове нафте и готових производа преко 80 одсто, а све због географског положаја и инфраструктуре, односно нафтовода. Највише нафтних прерађених деривата долази из рафинерија са простора Грчке, затим Хрватске и осталих европских рафинерија Италије и Француске. Извори из којих те рафинерије набављају сирову нафту, већинским дијелом је из Саудијске Арабије и блискоисточних земаља, као и осталих земаља произвођача нафте. Одређене количине сирове нафте се ваде и из Јадранског и Средоземног мора и користе се за обраду у поменутим рафинеријама, али у мањим количинама. У прошлости, сирова нафта је у одређеној количини набављана са простора Руске Федерације, док је услед санкција приоритет дат другим добављачима – закључио је Стриковић.
Извор: Дан
