Пише: Сенка Милош
Ако приштинске власти 16. марта примене Закон о странцима, то практично значи да престају да постоје једине две институције које су још под контролом државе Србије, школство и здравство. Боли ме ћутање, све се дешава у једном мраку. Нема ни реакције управе Универзитета. Ни реакције државе. То је на неки начин можда највише узнемиравајуће од свега.
Ово за Спутњик каже Душко Челић, доцент Правног факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, поводом све ближег датума примене Закона о странцима према коме се сви који немају приштинска документа третирају се као страни држављани. Биће им потребна дозвола за рад, а наставницима, професорима и лекарима и лиценца тзв. Косова.
„И мој аскурђел је рођен у Приштини, а ја сам по тим квази-властима, странац. Сви ми који из принципа нисмо желели да узмемо њихове личне карте. Нисам сам, има нас много, као и студената из уже Србије и Црна Горе. Јако су узнемирени. Не зна се како ћемо даље“.
Обавеза свих који немају документа такозваног Косова од 16. марта биће да се у року од 72 сата пријаве најближој полицијској станици, а сваки боравак дужи од 90 дана захтева подношење захтева за дозволу боравка.
За све који раде на Косову потребна је или дозвола боравка ради обављања посла или радна дозвола која подразумева и лиценцу за рад на територији КиМ приштинске Агенције за запошљавање.
Циљано гашење српских институција
Професор Челић објашњава да је суштина спорног закона јасна, да се онемогући рад преосталим српским институцијама на Косову и Метохији.
Он подсећа да је низ мера, да би се то десило, почело да се спроводи после пласирања француско-немачког плана, за који се каже да га Београд није потписао, али Европска унија у својим извештајима наводи да тај споразум правно обавезује и Београд и Приштину.
„Уследило је укидање банкарских институција, платног промета, динара као платежног средства, поштанског саобраћаја, увођење косовских таблица, а овај квази закон урушиће Универзитет и здравство. Више од половине наставника на Универзитету нема косовску личну карту. Све и кад би хтели, не би могли да је узму, јер нису рођени и не живе на Косову и Метохији. Замислите да распишемо конкурс за пријем наставника и кажемо, мора бити само онај који има личну карту такозваног Косова. Ко би конкурисао? Нико“, каже Челић и додаје да на Факултету уметности чак 90 одсто наставника није са Косова.
Здравство под истим ударом
Он оцењује да ће, ако се фантомски закон фантомске државе примени, бити немогуће обављати размену професора, размену студената који треба да бораве дужи временски период на Косову и Метохији. Све су то питања која указују на то да би спровођењем тог закона практично био онемогућен рад Универзитета у Косовској Митровици. А исти је случај и са здравством:
„Лекари који раде по енклавама и на северу Косова и Метохије, такође, да би несметано радили, морају бити „држављани“ такозване Републике Косово. И они морају имати лиценцу приштинског регулаторног тела. Условно, све то говорим условно, јер је реч о једном квази-правном поретку. Плус, морају имати дозволу за рад. Дакле, наш универзитет, наше школе, наше здравствене установе нису акредитоване у њиховом систему, он их не препознаје“.
Упитан има ли било каквог решења, наш саговорник каже да је једино решење да се изврши притисак на Приштину, путем међународне заједнице, да обустави примену ових мера, па да се можда у неко догледно време отворе разговори око тога како ће оне у будућности да функционишу.
Заједница српских општина – слепа улица
Челић истиче да решење није у прихватању Заједнице српских општина, да је то заправо слепа улица:
„Она нема овлашћења у области здравства и образовања. Односно, има овлашћење, тамо пише, пуног надзора. То је израз који не значи ништа. Пуни надзор не значи да имате оснивачка и управљачка права, да можете управљати. Поготово није решење, ако се има у виду такозвани Лајчаков предлог статута те заједнице, који предвиђа да српско здравство и школство треба да буду приватне институције у систему Косова, које може да финансира Србија“.
Овај правни стручњак додаје да га чуди ћутање институција Републике Србије, као да је неко пустио да ствари теку како теку.
„А знајући Куртија и његову власт у Приштини, ми смо једноставно, не само Универзитет, све преостале српске институције, трн у оку. Он се неће смирити док ове српске институције не угаси. Ако се то догоди, онда ће север Косова, Косовска Митровица, бити аветињски град, град пензионера. Ако падне север, пашће и остатак Косова и Метохије са студентском популацијом која ће отићи да учи у централну Србију. Отићи ће и њихови родитељи, то су све ланчане реакције. Бојим да ће тај исход бити катастрофалан“.
Апел академској заједници у Србији и Европи
Универзитет у Косовској Митровици је више од деценију пуноправни члан Европске асоцијације универзитета. Челић се нада да ће га чути српска академска заједница и да ће јој се заједнички обратити са апелом, захтевом за неком врстом солидарности.
Верује да треба искористити и личне академске и пријатељске колегијалне везе са колегама у Европи, да сазнају о чему је реч.
„Видим да се велики страх увукао у целу академску заједницу, и у наставничку и у студентску популацију, али верујем да ће се организовати нека акција. Универзитету није својствено ћутање. Верујем да ћемо бити у прилици да се обратимо и надлежном министарству и влади Србије, а једино право решење је, понављам, међународни притисак на Приштину“, закључује Челић.
