Прича о настајању Лигатуре – вајарског дјела професора Миливоја Мишка Бабовића, и њеном путу до постављања у новоотвореном студентском парку Универзитета Црне Горе (УЦГ), дуга је 30 година. За портал УЦГ, професор Бабовић је испричао да је та прича почела на Цетињу, када је обиљежено 500 година од штампања Октоиха првогласника у штампарији Црнојевића (1494), првој државној штампарији не само међу Јужним Словенима на Балкану већ и у тадашњој Европи. Мала медитеранска земља прихватила је штампу покретним словима, само око 40 година од открића Гутенбергове штампарије (1440).
„Тада сам дошао на идеју да поставимо слово у простору“, прича Бабовић о намјери да својим радом ода почаст споменику црногорске културе кроз израду лигатуре, односно преплета узастопних слова по узору на примјер из књиге Октоих.
„Имао сам идеју и да сваки град у Црној Гори добије по једно слово – почетно слово града, као и да пут од Подгорице до Цетиња буде обиљежен ликовно китњастим словима из књиге Октоих“, наводи Бабовић. Сјајни преплети, лигатуре, засебна китњаста слова, могли би, сматра он, добити и своје омасовљење, наћи се на промотивним материјалима, и тако испричати причу и свима који дођу у Црну Гору о нашем најзначајнијем културном насљеђу. Лигатура која је постављена у студентском парку настала је уз помоћ радника штампарије Обод, прије 30 година. Тада су на основу скице Бабовића, професора Факултета ликовних умјетности, изрезали дјелове лигатуре: двије спојене плоче, пет метара дужине.
„Дали су ми материјал да то опшијем, али је требало завршити радове када се подигне. Требало је наћи некога, спонзорисати само постављање, али тада није било интересовања. Сама статуа је лежала у дворишту Факултета ликовне умјетности. Кад је лијеп дан, студенти су највише волели да сједну на ту скулптуру, као на клупу. Распитивали су се за њу и знали су да је то мој рад“, прича са симпатијом вајар Бабовић.
Касније је, наставља причу, избио пожар у згради Руског посланства које је захватило и двориште. „Цетиње је тада било под снијегом, а багериста који је чистио двориште након пожара није могао да зна шта је то. За некога је она могла да представља само гомилу гвожђа. Гурајући је багером доста је деформисао скулптуру. Архитекта Драган Спасић је, срећом, био задужен за реконструкцију зграде, те се тада заузео за скулптуру и организовао њено пребацивање у двориште Националне централне библиотеке Црне Горе Ђурђе Црнојевић и предложио да се тамо постави. У граду нијесу хтјели да је поставе, а у међувремену се није могло доћи до дозволе да статуа буде постављена у кругу Централне библиотеке“, навео је Бабовић.
Прошле године, јавила се иницијатива оних који су се сјетили заборављене скулптуре. Лигатура је, каже Бабовић, васкрсла, као митска птица Феникс, из пепела. Уз сагласност Националне библиотеке и уз подршку ректора Универзитета Црне Горе проф. др Владимира Божовића, постављена је у студентском парку и добила свој пуни смисао.
Вајар Бабовић каже да се нада да ће и друге његове идеје наићи на разумијевање, нарочито у сусрет сљедећој години када се обиљежава 530 година од штампања Октоиха. Миливоје Мишко Бабовић рођен је 1953. године у Петњику код Берана. Године 1979. дипломирао на Вајарском одсјеку Факултета ликовних умјетности Београд у класи професора Николе Јанковића. Четири године касније магистрирао је на истом одсјеку у класи професора Војина Стојића. Члан је Удружења ликовних умјетности Црне Горе. Свој радни вијек је провео као редовни професор Факултета ликовних умјетности на Цетињу. Добитник је великог броја награда и признања.
Извор: УЦГ
