Дочек премијера Абазовића, који је сада у званичној посјети Србији, дешава сена највишем могућем, заиста изузетном нивоу − не само у смислу форме. Дочекан је боље, љепше и ефектније од било којег државника који је долазио у Београд.
Државника Дритана Абазовића је државни врх Србије дочекао раширених руку, с искрама истинске среће у очима. Државника Абазовића, да поновимо!
То је свакако лијепо али носи и мноштво разних важних порука „између редова“. Наиме, тиме се шаље порука онима који сумњичаво врте главом како „Албанац не може бити премијер Црне Горе“, а који су фанови Вучића, да Албанац може бити премијер Црне Горе и да га Београд без проблема топло и срдачно прихвата.
Штавише, спектакуларним дочеком званични Београд је додатно показао да му је садашња Влада много прихватљивија од претходне. Не само да је то показано спектакуларним дочеком, све са барјацима двије државе по улицама, већ и гестовима. Темељни уговор у верзији Кривокапића који је чекао на верификацију од јуна прошле године, који је одбијан, уз салве увреда, сада је постао изванредан!?
Невраћање амбасадора Божовића на функцију званичника Србије у Црној Гори, због чега је Кривокапић урнисан од стране званичног Београда, његових медија, екстремних лудака Српског света и политичких експонената Вучића у Црној Гори, је завршено тако што је „глава амбасадора“ уз осмијех и наклон поклоњена новој Влади.
Божовић је, напречац, одустао да буде амбасадор!?
Више није проблем претресање црногорских политичара и нижих функционера на граници Србије, то је сада великодушно отказано и такође поклоњено новом премијеру.
Елем, зар те поруке Београда нису јако чудне ако посматрамо паралеле!? Имају ли икаквог објашњења?
Не, има ли објашњење спектакуларног дочека црногорског премијера Абазовића, што је лијепо да љепше не може бити, већ објашњење односа Београда према бившој Влади што је било ружно да ружније бити не може?
Гдје су сада у тој причи ДФ и СНП, који су бившег премијера Кривокапића због верзије Темељног уговора и отказивања враћања на функцију амбасадора Божовића свакодневно сатирали а који сада ћуте као да ништа нису радили?! Не само да ћуте, они и не дишу.
Да се разумијемо, садашње ћутање ДФ и СНП по тим питањима је срамно, лишено било каквог политичког образа. То је истински врисак политичког неморала!
Званични Београд је сјајним дочеком премијера Абазовића потврдио једну крупну, најкрупнију ствар.
Да је задовољан пузајућим повратком Мила Ђукановића у сфере власти, али и да ништа нема против шовинистичких антисрпских дивљања појединих министара у Влади Абазовића из редова СДП, који свако мало и самом премијеру Абазовићу „забијају нож у леђа“. Чак то раде „рафално“!
Због повратка ДПС и СДП у систем власти, немају ништа против нити ДФ, нити СНП!?
Ћуте! Шоу?! Истински шоу!
Само да је ДФ-у оставити „мјеста по дубини“ а СНП-у дати још функција и све је у реду: лидер политичког неосатанизма Ђукановић може опет јахати, послије тешког пада „с коња“!?
Нема сумње, ДФ и СНП су се од аждаја које су с четири „лидерске главе“ бљували по претходној Влади, преко ноћи претворили у ситне, ћутеће шићарџије којима је грош цијена.
Претворили су се у ситне мишеве из мекиња!
И на концу, дочек премијера Абазовића је био фантастичан, што је и требало бити!
Међутим, све је то ипак у сјенци тешко поражених челника ДФ и СНП, који су изгубили људско лице.
Али, и у сјенци понашања званичног Београда у последњих годину и по дана које је било врло чудно и не баш достојно.
Извор: Војин Грубач/Фејсбук
