Doček premijera Abazovića, koji je sada u zvaničnoj posjeti Srbiji, dešava sena najvišem mogućem, zaista izuzetnom nivou − ne samo u smislu forme. Dočekan je bolje, ljepše i efektnije od bilo kojeg državnika koji je dolazio u Beograd.
Državnika Dritana Abazovića je državni vrh Srbije dočekao raširenih ruku, s iskrama istinske sreće u očima. Državnika Abazovića, da ponovimo!
To je svakako lijepo ali nosi i mnoštvo raznih važnih poruka „između redova“. Naime, time se šalje poruka onima koji sumnjičavo vrte glavom kako „Albanac ne može biti premijer Crne Gore“, a koji su fanovi Vučića, da Albanac može biti premijer Crne Gore i da ga Beograd bez problema toplo i srdačno prihvata.
Štaviše, spektakularnim dočekom zvanični Beograd je dodatno pokazao da mu je sadašnja Vlada mnogo prihvatljivija od prethodne. Ne samo da je to pokazano spektakularnim dočekom, sve sa barjacima dvije države po ulicama, već i gestovima. Temeljni ugovor u verziji Krivokapića koji je čekao na verifikaciju od juna prošle godine, koji je odbijan, uz salve uvreda, sada je postao izvanredan!?
Nevraćanje ambasadora Božovića na funkciju zvaničnika Srbije u Crnoj Gori, zbog čega je Krivokapić urnisan od strane zvaničnog Beograda, njegovih medija, ekstremnih ludaka Srpskog sveta i političkih eksponenata Vučića u Crnoj Gori, je završeno tako što je „glava ambasadora“ uz osmijeh i naklon poklonjena novoj Vladi.
Božović je, naprečac, odustao da bude ambasador!?
Više nije problem pretresanje crnogorskih političara i nižih funkcionera na granici Srbije, to je sada velikodušno otkazano i takođe poklonjeno novom premijeru.
Elem, zar te poruke Beograda nisu jako čudne ako posmatramo paralele!? Imaju li ikakvog objašnjenja?
Ne, ima li objašnjenje spektakularnog dočeka crnogorskog premijera Abazovića, što je lijepo da ljepše ne može biti, već objašnjenje odnosa Beograda prema bivšoj Vladi što je bilo ružno da ružnije biti ne može?
Gdje su sada u toj priči DF i SNP, koji su bivšeg premijera Krivokapića zbog verzije Temeljnog ugovora i otkazivanja vraćanja na funkciju ambasadora Božovića svakodnevno satirali a koji sada ćute kao da ništa nisu radili?! Ne samo da ćute, oni i ne dišu.
Da se razumijemo, sadašnje ćutanje DF i SNP po tim pitanjima je sramno, lišeno bilo kakvog političkog obraza. To je istinski vrisak političkog nemorala!
Zvanični Beograd je sjajnim dočekom premijera Abazovića potvrdio jednu krupnu, najkrupniju stvar.
Da je zadovoljan puzajućim povratkom Mila Đukanovića u sfere vlasti, ali i da ništa nema protiv šovinističkih antisrpskih divljanja pojedinih ministara u Vladi Abazovića iz redova SDP, koji svako malo i samom premijeru Abazoviću „zabijaju nož u leđa“. Čak to rade „rafalno“!
Zbog povratka DPS i SDP u sistem vlasti, nemaju ništa protiv niti DF, niti SNP!?
Ćute! Šou?! Istinski šou!
Samo da je DF-u ostaviti „mjesta po dubini“ a SNP-u dati još funkcija i sve je u redu: lider političkog neosatanizma Đukanović može opet jahati, poslije teškog pada „s konja“!?
Nema sumnje, DF i SNP su se od aždaja koje su s četiri „liderske glave“ bljuvali po prethodnoj Vladi, preko noći pretvorili u sitne, ćuteće šićardžije kojima je groš cijena.
Pretvorili su se u sitne miševe iz mekinja!
I na koncu, doček premijera Abazovića je bio fantastičan, što je i trebalo biti!
Međutim, sve je to ipak u sjenci teško poraženih čelnika DF i SNP, koji su izgubili ljudsko lice.
Ali, i u sjenci ponašanja zvaničnog Beograda u poslednjih godinu i po dana koje je bilo vrlo čudno i ne baš dostojno.
Izvor: Vojin Grubač/Fejsbuk
