Примицао се мјесец септембар, али су и примпремни радови били на свршетку. Пут за Ловћен био је темљито оправљен. Капела била је готова 10. септембра и 12. освећена. Освећење извршио је Њ. Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски д-р Гаврило Дожић уз асистенцију четворице свештеника. Освећењу су присуствовали: командант зетске дивизијске области ђенерал Бојислав Крупежевић, заступник великог жупана референт Милан Рамадановић, просвјетни инспектор зетске области Душан Д. Вуксан и предсједници Цетињске и Његушке општине Томо Милошевић и Васо Оташевић.
Вријеме је било дивно. Природа је ликовала, што се Господар Ловћена враћа у своју кућу! Тачно у подне стигао је ковчег с костима на Ловћен. Ковчег уносе у капелу Њ. В. Краљ, чланови Владе, Митрополит црногорско-приморски Дожић са Епископима: битољским Јосифом, тимочким Емилијаном и чехословачким Гораздом. Пошто је Њ. В. Краљ са Митрополитом црногорским спустио ковчег у саркофаг, одслужен је свечан спомен. У исто вријеме, када је саркофаг спуштен комадић свилене Његошеве одежде, који је нађен при откопавању старе капеле , приступа Њ. В. Краљ и спушта у саркофаг албанску споменицу, коју откопча са својих груди. са овим закључава ковчег Митроплоит црногорски и печати га печатом своје Митрополије, а маршал Двора ђенерал Ј. Дамјановић печатом Краљевине.
За тим Митрополит Дожић предаје кључ од ковчега Њ. Величанству Краљу, који му га враћа са ријечима: ,,Вама га предајем“. За вријеме спуштања поклопца на саркофаг, Њ. Величантво Краљ отпасује сабљу и предаје је Краљици, а пошто је спуштен поклопац приступа Њ. Величанство и полаже саркофаг велику сребрну палмову грану, а за тим узима о Краљице сабљу , вади је из кора и прекршта на саркофаг, с тим да ту преноћи. Око гроба постављена је војничка стража.
Облик и величина капеле осатао је исти; нова капела подигнута је на темељима старе, само је простор око капеле много проширен, подзидан и обзидан веома лијепим зидом од исте врсте камена, од кога је направљена и сама капела
Извор: Споменица, Цетиње 1926.
