Пише: Драгослав Дедовић
План за окончање рата у Украјини, који подржава амерички председник Трамп, изазвао је бројне реакције немачких медија. Њихова заједничка процена јесте да је овакав мировни план раван капитулацији Украјине.
План за окончање рата у Украјини предвиђа велике територијалне уступке Кијева, ограничење броја украјинских војника и спречавање приступања НАТО. Трампов специјални изасланик Стив Виткоф и амерички државни секретар Марко Рубио наводно „тихо“ раде на том плану од 28 тачака.
Према одредбама плана, Украјина би морала да ограничи своје оружане снаге на 600.000 војника и добила би „снажне безбедносне гаранције“. Украјини не би било дозвољено да се придружи НАТО, а војном савезу би било забрањено даље ширење или распоређивање трупа у земљи. Крим, Луганск и Доњецк, укључујући и области које војска председника Русије Владимира Путина није успела да заузме, били би признати као фактичке руске територије.
Предлаже се свеобухватан план за обнову Украјине, који укључује сто милијарди долара из замрзнуте руске имовине, намењених развоју и инвестицијама.
Русија би добила постепено укидање санкција и била би позвана да се поново придружи Г8. Према плану, између Русије, Украјине и Европе закључио би се споразум о ненападању. Русија би такође задржала половину електричне енергије произведене у највећој европској нуклеарној електрани Запорожје, која се налази у Украјини.
Сједињене Државе склопиле би споразум с Русијом који би обухватио енергетику, природне ресурсе, инфраструктуру, вештачку интелигенцију, центре података и експлоатацију ретких метала у Арктику.
Трамп о НАТО-у: Ми имамо,,велики лијепи океан“ који нас дијели од проблема
Немачка штампа овако то коментарише:
Берлински Тагесшпигел: „Сада постаје опасно – за Украјину, али и за Немачку и Европу. Блиски сарадници Доналда Трампа су наводно с Владимиром Путином договорили план од 28 тачака за окончање рата у Украјини. Украјина није учествовала, као ни Европа (…) Све у свему, Трампов план значи капитулацију Украјине. Ситуација подсећа на политику повлађивања британског премијера Чемберлена у Минхену 1938. Како би одобровољио Хитлера, дозволио је поделу Чехословачке. Рат је избио годину дана касније“, подсећа Тагесшпигел.
Меркише одерзајтунг из Франфвурта на Одри бележи: „Још се добро сећамо сусрета америчког председника Трампа и шефе Кремља Путина на Аљасци. Руски председник се ни милиметар није померио ка споразумном решењу. Када би му сада практично испоручили Украјину, то би било неприхватљиво и за Кијев и за оне који га подржавају. То би значило да је одбрамбени рат са пуно жртава био узалудан.“
Зидојче цајтунг доноси текст у којем, између осталог, може да се прочита: „Можда украјинска политика америчког председника Трампа заиста може да се поднесе с пуно хумора или – са његовим малим, злим братом сарказмом. Наводно је Трампов предлог подељен на 28 тачака. Али једна једина би била довољна. Документ би онда изгледао овако: Горе би био наслов ’Мировни план’. Испод тога прва тачка: ’Украјина капитулира’. После тога у потпису: ’Доналд Трамп, председник Сједињених Америчких Држава; Владимир Владимирович Путин, председник Руске Федерације’.“
Европљане нико ништа није ни питао
Пасауер ноје пресе, као и остали листови Медијске групе Бајерн, доноси коментар из којег издвајамо: „Није посебно тешко да се разуме шта је мотивација америчког председника Трампа за његове мировне активности. С једне стране, то је воља да као ’рекордни миротворац’ скоро па изнуди Нобелову награду за мир. С друге, ту је све већа зловоља због скупог рата који никако да се заврши. То може свако да схвати. И јасно је – ко је довољно дуго изнервиран због неке ствари, он ће у свакодневници почети да прави уступке. Да би коначно – како се то каже у Баварској – био мир у кући.“
Фолксштиме из Магдебурга доноси осврт из којег издвајамо: „Амерички председник Трамп очито жели да склони Украјину са свог радног стола. Отуд Американци скоро да преузимају ратне циљеве Руса како би постигли мировни споразум. Украјинци су заобиђени, а Европљане чак нико ништа није ни питао. Одмах после почетка рата могли су се испословати бољи услови. Али тада је Запад сматрао да је довољно јак да победи Русију. То је заблуда с тешким последицама.“
Лудвигзбургер крајсцајтунг пише: „Шта то руски диктатор Путин има у руци против америчког председника Трампа? То је питање које може звучати апсурдно. Ипак, постаје све теже другачије објаснити политику Беле куће према Украјини. Након што је неко време изгледало да се Вашингтон коначно сврстао на праву страну историје – на страну слободе и западних вредности – сада је процурео наводни мировни план САД који подсећа на капитулацију коју победник у рату диктира пораженом непријатељу. Изгледа као да су амерички преговарачи само записали оно што је Кремљ диктирао.“
А ми немо посматрамо
Дармштетер ехо доноси своју анализу: „Украјина би коначно требало да призна руску надмоћ, како би самопрокламовани светски миротворац, Трамп, ипак добио Нобелову награду за мир. То што Европа има тако мало да супротстави ратном хушкачу из Кремља, такође је последица сопствених промашаја. Јер истина је да је подршка украјинским браниоцима оружјем, новцем и санкцијама додуше спречила руски поход на Кијев. Али она је преслаба да би отворила перспективу за поновно освајање изгубљених територија. Све је више наговештаја да се ова борба неће моћи одржати још дуго. Колико год било горко: чини се да су времена повољна за један лажни мир по мери ратног злочинца из Кремља. А ми немо посматрамо.“
Рајн-Некар цајтунг из Хајделберга констатује: „Из европске перспективе Украјина једноставно није Појас Газе за чије се смиривање аутоматски подразумевало да и Израел и Хамас морају да направе уступке. У овдашњим престоницама чак се поздрављало то што је Трамп приморао зараћене стране на крхки мир. Сада је, међутим, узбуна велика. Али упркос свој моралној мобилизацији – у чему заправо лежи алтернатива миру? Европа може да се заштити. Против Русије не може да победи. То је горко, али је тачно.“
Извор: Дојче Веле
