Пише: Драго Пилсел
ИКА извјештава да је загребачки помоћни бискуп Иван Шашко (у пратњи замјеника главног загребачког имама, еф. Мерсада Крештића) предводио молитву за католичке вјернике на “оскврњеним” гробовима хрватских војника на Међународни дан људских права у уторак 10. просинца на загребачком градском гробљу Мирогој, предводио молитву за католичке вјернике “на оскврњеним гробовима хрватских војника погинулих у раздобљу између 1941. и 1945. године”.
Како и када се величало усташтво на блеибуршком пољу све док није прекипјело црквеним и цивилним аустријским властима, представници то јест прваци Католичке Цркве у РХ (а раде то и они из БиХ у Херцеговини) проналазе флоскуле и трикове да избјегну говорити о ужасима усташа, али и домобрана, о онима који су ишли ратовати за њемачки Трећи Рајх, за нацизам и циљеве Адолфа Хитлера, односно за Хитлерову марионетску власт у НДХ, за Анту Павелића и остале злочинце.
Папагајски се понекад морам понављати али то ми је посао, можда и мисија, да разоткривам муљаторе, особито оне у мантијама, да укажем на оно што није еванђеоско, ни морално, ни по праву.
Драго Пилсел: Нека с монс. Вукшићем не заврши повијест Которске бискупије
Јер једно је заговарати право на гроб, што га сватко од нас има, па тако и усташе и домобране који су тамо на Мирогоју гдје су Шашко и колега Крештић “молили”, на том парчету “оскрнављене земље”, свеједно јесу ли умрли од туберкулозе или од партизанског метка, у рату свакако, јер то није некаква “пост блеибуршка пољана”, масовна гробница, шпиља или тенковски ров, ријеч је о регуларном војном гробљу НДХ у склопу гробља Мирогој. Апсолутно је Шашко у праву када заговара право да ти који су тамо сахрањени, добију “име и презиме”, проблем је што Шашко заговара и нешто друго, а сасвим је неприхватљиво.
Он би желио да ту људи буду и даље величани као што то ради законик Републике Хрватске који усташе и домобране у једном закону назива “домовинском војском” (1941. – 1945.) а Шашко само тако – “хрватским војницима” јер за њега то партизани нису! Они су му гамад нека љевичарска. Да будемо на чисто. То колико Шашко сам себи скаче у уста и сипа лицемјерство је заиста дегутантно али и досадно: он то ради јако дуго.
А скаче си у уста јер прозива оне који усташе и домобране ситуирају “на кривој страни наше повијести”, као усташе су му и домобрани, ваљда, на “правој страни повијести”, пак партизане и југославене он какти има право жигосати, они нису на правој страни!
Дакле љути се Шашко на оне који “поступају тоталитарно” и одређују “ваљану страну повијести”. Овако ће бискуп: “Чули смо говорити да су овдје покопани људи били на ‘кривој страни повијести’. Ако се тиме жели покојнима судити тко зна по којему законику (па, рецимо, бискупе Шашко, по Уставу РХ који нам дефинира на којој су страни били заговорници НДХ), најприје треба знати да повијест нема страна. Повијест је једна; и у тој повијести видљива је присутност отајства добра и отајства зла; сваки човјек одлучује хоће ли чинити добро или зло, а коначни судац није човјек, особито то не може бити човјек вођен тоталитаристичким критеријима”.
Дакле, небулоза колико хоћете, јер ако је Шашко у право, онда су и Хитлер и Стаљин и цијелим њиховим годинама “службе” били на ваљаној страни, један с концлогорима други с гулазима?! Схваћате ли ви, читатељи, које то ординарне глупости изговара овај члан ХБК?
И да, ако Шашко тамо долази и као члан ХБК, зар није лицемјерно што рига ватру на партизане, њихове потомке и неку опћу власт, а није капацитиран, на чвенковима црквене власти с Томиславом Томашевићем или Андрејем Пленковићем (ето, ових дана се опет састала делегација ХБК и Владе у банским дворима) изнијети овај њему јако врући проблем?
Драго Пилсел: Кутлешу не брину ни мртви ни грабежљиви капитализам
Још једном Шашко: “Драги пријатељи, ово поље је поље преминулих хрватских војника, али – нажалост – ово би поље, као индикатор, као показатељ стања у нашему друштву, уз себе могло имати написан наслов: Поље свједочанства бешћутности досадашњих загребачких и хрватских власти. Јер, какви су то људи, какви смо ми људи, ако мртвима не дамо њихова имена?”
Овако ћемо, господине монсињоре Шашко: престаните се правити паметним пред десничарским организацијама, изађите на мегдан Пленковићу, ионако ординирате од 1990. уз ХДЗ, и прекините црквену спику “ви нама паре, а ми вама нећемо таласати гдје не треба… ви нама новце за наше пројекте и потребе, а ми ћемо активирати Иуститију paxсамо да прозовемо родну идеологију, никако ваш криминал”. Кажите премијеру да је бешћутан, да не жели усташама и домобранима дати гроб, да је неуљудан, да је посриједи и непоштивање баштине еуропске уљудбе па и формалних докумената!
Али рекох, мене више занима оно што је уврнуто и морално у црквеним редовима, а Иван Шашко је на Мирогоју изговорио теолошку страхоту и грозоту.
Каже бискуп: “Цијењени дионици овога заједништва, један је тоталитаризам имао бешћутну накану потпуно уклонити имена и спомен на ове људе (што је точно, и не само на њих: ја живим у браку с Њемицом која је по оцу потомкиња оних Нијемаца, конкретније из мјеста Ердевик, опћина Шид, против који су комунистичке власти уз партизана у њиховим структурама, након 1945. извршиле готово комплетно етничко чишћење).
Драго Пилсел: Може ли нада доћи из Београда? Да. Axios, mons. Ladislave!
Захваљујући људскости, сућути и истинској вјери девастација, хрватски – пустошење, постало је маргинализацијом, хрватски – гурањем на руб, а у њој јасно проговара вишеслојна дискриминација, то јест неједнакост поступања, неправедно раздвајање”. И онда бискуп поентира тврдњом којом пљује на Еванђеље: “Ипак, не заборавимо ријечи нашега Господина: ‘Камен који одбацише градитељи постаде камен заглавни’.” (Мт 21, 42).
Тко је камен заглавни? То је Исус Крист. Исус то говори о себи! Колико уврнут ти мора бити дух и колико ти је шупља теологија када усташе и филонацисте успоређујеш с Господином Исусом, откупитељем и спаситељем?
Ето, публико, ја рекох, и поновит још једном буде ли потребе (све се бојим да хоће, да ови наши бискупи неће престати величати усташе).
Шашко је казао да на тој “гробљанској маргини” остају “отисци отајства зла”, али не било којих, него “поступака власти”. Усташе и домобрани, за њега, испада, нису починили никакво зло. Видите, у томе је квака.
Папама, особито Ивану Павлу II. и Бенедикту XVI., нацисти и њихови сателити (усташе у нашем случају), нису били невини. За њих, заиста, треба молити и према њима се треба одредити. Ја сам се одредио према дједу нацисту/сураднику Гестапа и према дједу усташу. Пусте странице о тому сам исписао.
Али сам се одредио и према онима у ОЗН-и који у смакнули мамина стрица у Загребу у љето 1945. И нећете ме видјети да на неком скупу машем југославенском или црвеном заставом.
Ја знам, ипак, која је страна у повијести била исправна, она антифашистичка.
И, као Иван Шашко, такођер заговарам право на гроб и на име и презиме за сваког погинулог. Начелно ја то заговарам и реализирао бих то да сам на позицији моћи, позицију из које проговара лицемјер, бискуп Иван Шашко.
Извор: Аутограф
