Координатор радне групе Националног конвента за Европску унију за поглавље 35, Драгиша Мијачић, гостујући у емисији Маркер разговор истакао је да одлука о укидању динара на Косову погађа највише грађане али и институције као и да је највећи проблем што Србија већ неколико година уназад нема политику за Косово.
Централна банка Косова (ЦБК) је допунама Правилника о готовинским операцијама дефинисала да је евро једино средство плаћања на Косову. Та одлука је на снагу ступила од првог фебруара ове године.
Укидање динара на Косову била је главна тема и састанак четвртог априла одржаног на техничком нивоу у Бриселу коме су присуствовали главни преговарачи Београда и Приштине, Петар Петковић и Бесник Бесљими, уз посредство Мирослава Лајчака, специјалног изасланика ЕУ за дијалог.
Након састанка Лајчак је изјавио да се овом тренутку тражи привремено решење за проблем употребе динара. За саговорника Инсајдера је то показатељ у ком смеру иду преговори за решавање овог проблема.
„Притисак се врши на косовску страну да се нађе механизам за могућности финансирања пре свега грађана Републике Србије на том простору у смислу приступа њиховим пензијама, социјалним давањима и платама. Моје мишљење је да је ту кључни проблем да ли ће тај приступ бити у динарима или у еврима. Другим речима, да ли ће се дозволити још неко ограничено време промета динара на том простору, слања динара на том простору чему се косовска влада жустро супротставља или се тражи од Републике Србије да та давања шаље у еврима које би се дистрибуирали самим корисницима“, објашњава Мијачић.
Констатује да притиска на власти у Приштини да се нађе решење за овај проблем има и додаје да је свима јасно да је ова одлука донета како би се извршио додатан притисак на Србе.
„Ова одлука о укидању динара на Косову пре свега је имала за циљ да изврши притисак на институције које финансира Република Србија на том простору. Другим речима, косовска влада није могла да затвори школе или болнице, то би био заиста један велики чин, али је могла да укине транспорт динара и самим тим отежа функционисање и школе и болнице и свих оних институција које финансира Република Србија. Када су у питању институције, морам напоменути да те институције као и све институције у Републици Србији, функционишу по законима Републике Србије, углавном плаћање се врши безготовински, значи путем електронских трансфера, путем јавних набавки које су транспарентне, тако да негде само функционисање тих институција није толико отежано, наравно да постоји јако пуно проблема, али за функционисање тих институција није неопходан новац у готовини“, оцењује Драгиша Мијачић.
Саговорник Инсајдера истиче да је укидање динара довело до још једног проблема о којем се толико не прича, а дешава се управо ових дана.
„Људи ако оду до најближег града у Србији, они искористе ту прилику такође и да купе јефтиније производе и српске производе, чије је увоз забрањен на Косову. Тако да они купују и један одређени број намирница, чиме смањују приходе локалним продавницама у својим срединама. Тако да српске средине на Косову су платежно везане и економски везане за употребу динара. Оне бележе значајно мање промета ових дана и то је још једна секундарна последица ове одлуке о динару која заиста такође погађа српску заједницу, јер ту исто има неких људи који примају плату, који раде у тим продавницама. Тако да и они су погођени без обзира на то што нису директни корисници буџета“, истече координатор радне групе Националног конвента за Европску унију за поглавље 35.
Није сигурно да ће на попису учествовати Срби
На Косову петог априла почиње попис становништва. Мијачић констатује да још увек није јасно да ли ће на њему учествовати и Срби и истиче један проблем у вези ове теме.
„Оно што је јасно јесте да људи који су пореклом са Косова, који живе у Србији, неће моћи да се попишу за разлику од рецимо албанске дијаспоре која живе у иностранству, која ће моћи да се попише. Тако да попис негде има и ту дискриминаторну карактеристику“, објашњава Мијачић.
Према његовим речима, ако Срби не учествују у попису, а како сматра сва је вероватноћа да неће, онда ће то дати додатни простор да Косово лобира у међународној заједници за смањивање уставних права Срба.
„Просто са овим притиском који ради Курти на Косову, он жели да уништи Србе као политички фактор и то је оно што се дешава. Ви видите од различитих званичника, нарочито у Србији, али и од међународних званичника. Сви су свесни тога да се овде врши притисак на Србе како би нестали као политички фактор. Срби ће остати да живе на том простору, у неком формату, увек ћете имати неког поштара или неког полицајца, али Срби више неће имати довољне цифре, довољне демократске податке да могу да функционишу у институционалним оквирима који су за њих креирани. Отуда, уколико се покаже да Срба нема пуно, онда ће се ићи са следећим захтевом да Заједница српских општина или неће бити формирана, или ће бити формирана са неким елементима који заиста неће личити на оно што је било предвиђено раније, онако како је иницијално предвиђено у споразуму из 2013. и 2015“, појашњава Мијачић.
Очекујем да ЕП да позитивну одлуку за пасоше Координационе управе.
Грађани Косова су од почетка године добили визну либерализацију, међутим она се не односи баш на све грађане. Наиме ,не односи се на оне људе који имају пасош који издаје Координационо тело.
„То питање не погађа само косовске Србе који живе на Косову. То питање погађа све грађане Србије са простора Косова и Метохије. Ти људи не морају нужно да живе на Косову. Не морају да буду косовски грађани. Они могу бити расељена лица која живе у вашем комшилуку. Могу бити људи који су се одселили пре неких 20-30 година негде у иностранство. То су људи који имају пребивалишну адресу на Косову и из разних административних разлога је нису променили. Они имају једну посебну врсту пасоша која захтева визирање код страних амбасада. Ту се сад јавља и следећи проблем да ниједна страна амбасада више нема конзуларна одељења, па онда је јако тешко визирати такав пасош. И заиста очекујемо ових дана да Европски парламент усвоји позитивну одлуку као што је то урадила Европска комисија и чланице Европске уније који су такође дале позитивно мишљење. И ако Европски парламент то ових дана усвоји онда ће и ти људи моћи слободно путовати“, објашњава координатор радне групе Националног конвента за Европску унију за поглавље 35.
Према речима Мијачића политика Србије према Косову је прилично реактивна,
„Највећи проблем, не само у овом тренутку, него задњих неколико година јесте то што влада Србије нема политику о Косову и не знамо шта Србија жели да постигне у процесу дијалога како види нормализацију односа са Косовом, како види нормализацију односа са Албанцима, значи с једне стране са владом Косова, с друге стране са албанском популацијом на том простору“, закључује Драгиша Мијачић.
Извор: Инсајдер
