Пише: Драган Јовићевић
Вест да стриминг платформа Нетфликс може лако постати власник чувене компаније Ворнер Медија Дискавери за 82,7 милијарди долара, одјекнула је тако снажно светом и понела сијасет бурних реакција и емоција, да се у једном тренутку учинило да ништа није толико важно колико надметање моћних око великог и историјски важног филмског студија. Бурне реакције дошле су испрва од оних у чијим су „џеповима“ своте новца које обични људи не могу ни да замисле. А онда и од тог истог обичног света коме су преостале емоције, односно забринутост за будућност филмске индустрије, или барем онакве каква је досад била позната. И једни и други нису баш били пресрећни што би тако један преко сто година стар студио отишао у руке моћног стриминг сервиса само једним потписом. А онда су моћни, предвођени још моћнијом администрацијом, узвратили једнако силно, понудивши да Ворнер ипак откупи студио Парамаунт, и то за тридесет одсто већу суму! И тако су оставили обичан народ још очајнијим, јер би тиме, сем филмског каталога, био упитан и утицај на неке од кључних медија у Сједињеним Државама. Ту је играрија, засад, стала.
А дуга је генеза те буре. Већ неколико година објављиване су разне спекулације у вези с продајом студија Ворнер и његовим лошим финансијским билансом. Наиме, услед лошег пословања, Ворнер је 2022. спојен с Дискаверијем, чиме је настао нови бренд Ворнер Брос Дискавери, што је већ тада покренуло низ реакција у индустрији, почев од отказа међу запосленима, укидања филмова и серија, преуређења стриминг стратегије и још тога. Две године касније, њихов извештај показао је огроман пад вредности акција, те је покренута нова прича о продаји још увек моћне компаније. У исто време, спекулисало се да би Парамаунт или NBC Универзал могли да преузму Ворнер, што је био увод у лавину негативних реакција у америчким медијима али и на берзи, јер би такво спајање променило читаву равнотежу у филмској и ТВ индустрији.
А бура не долази случајно, јер је историјски значај и утицај компаније Ворнер Брос огроман. Студио који су 1923. године основала браћа Ворнер (одатле и скраћеница Брос. од brothers – браћа) поставио је кичму савременог Холивуда и извршио огроман утицај на седму уметност, на читавој планети. Још током ере немог филма, Ворнер је производио комерцијалне филмове и међу првима осетио њихов индустријски потенцијал. Сматрајући слику непотпуном, управо у њиховој продукцији настаје и први комерцијално успешан звучни филм Певач џеза 1927. године, који је практично преко ноћи натерао најпре Холивуд а убрзо и остатак света да се технолошки трансформишу. То ће у историји филма остати упамћено као један од ретких тренутака када је студио променио природу медија.
Уочи Другог светског рата, студио производи критичке филмове, који прозивају надолазећи нацизам, да би током самог рата управо Ворнер био тај под чијим ће окриљем настајати изразито антинацистички филмова, попут најпознатијег међу њима, филма Казабланка Мајкла Кертиза из 1942, којим се дефинише жанровско укрштање традиционалне мелодраме с филмом јасно позиционираног политичког става.
Но рат је дошао до свог краја и време је било да се свет поново увесели, што је опет припало добрим делом Ворнеру, јер четрдесетих година ту започиње данас навелико познато златно доба анимације. Душко Дугоушко, који ће остати и њихов заштитни знак, био је предводник субверзивних ликова ове куће, препознатих у читавом свету. Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, студио продуцира изразито артистичке филмове спајајући их с филмовима жанра, представљајући нову генерацију аутора који седму уметност уводе у доба филмске модерне. Артур Пен с Бони и Клајд (1967), Вилијам Фридкин с Истеривачем ђавола (1973), Френсис Форд Копола с Прислушкивањем (1974) или Стенли Кјубрик с Пакленом поморанџом (1971) и Беријем Линдоном (1975) данас су незаобилазно штиво у разумевању историје и уметности филма, настали сви под будним оком Ворнера.
У новом веку, студио једнако убедљиво наставља како с франшизама попут Харија Потера, Матрикса или Бетмена (од филмова Тима Бартона до Кристофера Нолана), тако и са серијским програмима, те се на листама многих конзумената, међу омиљеним ТВ класицима свих времена налазе засигурно Сопранови, Дедвуд, Жица, Два метра под земљом… креирани у HBO ери, када је своје садржаје Ворнер наставио да продуцира преко стриминг платформе, некада и најмоћније, означивши тако почетак златног доба телевизије. Управо на моделу HBO, настаје и Нетфликс, који се сада појављује као потенцијални власник Ворнер Брос Дискаверија. Стога та фузија забрињава из више разлога. Најпре, спајањем каталога Нетфликса с Ворнером и HBO била би створена мегаплатформа с обиљем садржаја, која као таква не би имала блиског конкурента. Селидбом још много тога од горе наведеног на Нефликс, постоји бојазан да би заувек нестали HBO и HBO Маx, чиме се практично окончава и тржишна борба између два кључна конкурента. А кад се смањује конкуренција, тада цене расту, те за крајњег потрошача то би значило да би пакети били далеко скупљи. И колико год да се Тед Сарандос, извршни директор Нетфликса, убијао свих ових година у покушају да убеди јавност да је њему стало до филма, посебно до уметничког филма, што је показивао својим честим присуством на додели награда Спирит, намењених независним и микробуџетским остварењима, толико је јасно да је његова платформа креирала сасвим нову публику, која чак ни не бира садржаје сама, колико јој оно што ће гледати нуде алгоритми, креирани из историје података корисника. То значи да ће та потенцијална мегаплатформа нудити толико обиље садржаја, да ће биоскопски репертоар постати безначајан. Смрт биоскопа даље повлачи нестанак независних продуцената и малих филмских студија, који више неће бити у могућности да самостално делују у свету тако моћних играча.
Још када се свему томе придода „неочекивано“ присуство компаније Парамаунт у игри, долази до још веће бојазни! Одакле одједном 108 милијарди долара кући која је недавно отпустила огроман број запослених услед финансијских проблема, остаје велико питање. Но чињеница је да је та понуда дошла у тренутку када се сам Доналд Трамп огласио поводом спајања Нетфликса и Ворнера, рекавши да тај договор може бити проблем због великог тржишног удела, што га је толико лично погодило да се сам ангажовао на решењу проблема. Ипак, председницима су важнији утицаји који стижу с информативних програма кабловских телевизија од оних за које му је јасно да више не може да их контролише, а који долазе директно из Холивуда, где је „антитрамповски“ став и у филмовима и у јавним наступима тамошњих звезда незаустављив. Стога су у пакету Парамаунтових потражњи и ТВ канали CNN и TNT.
Како код се тржишна утакмица окончала, све делује као да је ово почетак редефиниције филмске уметности. Баш као што су светски трендови почели одатле, тако се сада успостављају нове пословне стратегије и технолошки напредак. Ворнер свакако неће изгубити свој историјски значај, али све што су креирали биће доступно на једном линку. Филм и телевизија тиме из уметности и индустрије прелазе у базу података и производа. Мрак биоскопске дворане изгледа биће убудуће препуштен фестивалима и малим независним филмовима. И наравно Боливуду! Не заборавимо – њихов садржај последњих година ипак је далеко узбудљивији од свега што велика западна индустрија филма продуцира! Нада остаје тамо негде, на истоку.
Извор: Радар
