Stižem napokon do mesta Kumbora,
U zaliv što mami, moru što preti,
Iskrcam godišnji prtljag umora,
Zaplivam, poput ploda u placenti.
Razuzdan protok vladalac mesta je,
Tiskamo s obala krotke starince:
Suvišan otpor, snagā ponestaje
U bivšoj luci ratne mornarice.
Hrlimo željni na more, nà more,
Pritom skupljamo ovdašnje zamore,
Niko ne oseti tuđe terete.
U zalivu smo, nanovo zbraćeni,
O braćo – majci plodovi vraćeni –
Šta će ostati kad umor sperete?
Letopis Matice srpske, septembar 2022, god 198, knj. 510, sv. 3, str. 291.
