„Тог лета Павле Исаковић премештен је у Чернигов. Излазио је и на границу. Дани су пролазили, а није погинуо… Дошла је и јесен, она чудесна руска јесен, у Бахмуту. Кад Сунце букти изнад степе, као да хоће да запали све на свету.“ (М. Црњански)

„Тог лета Павле Исаковић премештен је у Чернигов. Излазио је и на границу. Дани су пролазили, а није погинуо… Дошла је и јесен, она чудесна руска јесен, у Бахмуту. Кад Сунце букти изнад степе, као да хоће да запали све на свету.“ (М. Црњански)
Година друга, глобално опасна,
Ватре се пале, са мером угасну.
Наступам споро ка међи Донбаса,
Ка такту срца негде у Луганску.
Капетан Павле, сенка у Бахмуту,
Макнут на границу, ка Чернигову,
Одслужи с браћом па навек замукну,
Леже под Нову Родину њихову…
И краја нема огњу и пепелу,
Нема ни починка, само предаха,
Коњаниче кроз повест ослепелу,
Куд год те њене команде завеле,
Кроз дах потомака и ваздух предака,
Исаковичу, честњејши Павеле.
Извор: Вечерње новости, 11.4.2023, стр.19; додатак Култура.
