Свет већ годинама није баш у најбољем стању: иако су глобалну економију већ дуго красиле карактеристике такозваног ВУЦА света: волатилност, неизвесност, комплексност и двосмисленост, пандемија, глобални конфликти и разноразне регионалне кризе довели су до трансформације света у нешто још горе: то је такозвани БАНИ свет.
Свет већ годинама није баш у најбољем стању: иако су глобалну економију већ дуго красиле карактеристике такозваног ВУЦА света: волатилност, неизвесност, комплексност и двосмисленост, пандемија, глобални конфликти и разноразне регионалне кризе довели су до трансформације света у нешто још горе: то је такозвани БАНИ свет.
БАНИ је акроним енглеских речи „brittle“, „anxious“, „non-linear“ и „inomprehensible“. Директно преведно на српски, данашња цивилизација је ломљива, анксиозна, нелинеарна и незамислива. Овај и овакав свет незадрживо иде у зоне нових неизвесности и недоумица. Објаснићу појам по појам због чега тако мислим.
Иако се свет налази на трагу благог економског оправка, све је и даље прилично крхко у економском смислу. Ломљивост се огледа и у чињеници да су многе компаније, финансијске институције и државе показале мноштво слабости, иако су споља деловале као чврсте и стабилне. Еклатантни примери за то су колапс Credit Suisse и кризе Silicon Valley banke, банке, али и клецање многих на први поглед снажних националних економија.
Узмимо Велику Британију као пример: буџетски дефицит јавног сектора у 2023. години достигао је цифру од 80.6 милијарди фунти, готово 11 милијарди више него претходне године. Европа полако стаје на ноге, али је опоравак и даље клецав и спирала уласка у рецесију лако се може покренути новом кризом.
Дакле, ствари на западу не ваљају. Kада се као фактор додају избори у САД и избори за Европски Парламент, а и једни и други предстоје у 2024. години, јасно је само да је опоравак – неизвестан.
Источне економије и бизниси, како на Блиском Истоку, тако и у Индији, Kини, Kореји и Јапану, показују знатно мање ломљивости и крхкости. Верујем да је то последица систематичног планирања и интензивног развоја „испод радара“ и очекујем да се овај тренд настави, упркос унеколиком економском успоравању раста привреде Kине.
Морам овде да прокоментаришем апсолутну хипокризију прозападних економских експерата. На пример, ММФ процењује да ће се раст БДП-а Kине смањити са 5.4% у 2023. на 4.6% у 2024. години и то се оцењује као успоравања. Иста институција процењује да ће се БДП Европе у 2024. години повећати за 1.5% (дакле пројектована стопа раста је троструко мања него кинеска), и та стопа се оцењује као опоравак.
Већ неко време живимо у времену лажних вести и искривљених истина: очигледно да ће се и тај тренд, нажалост, наставити – до коначног слома медијски креираних агенди. Иначе, економски индикатори ММФ показују да је просечна стопа раста БДП-а у свету 3%, док је просечни раст БДП-а напредних економија 1.5%. Дакле, Азија, Централна Америка и Африка су заправо мотор развоја светске економије.
Kолективна анксиозност је јасна сама по себи: догађаји попут пандемије, рата у Украјини, или сукоба у појасу Газе изазивају осећај колективне забринутости. Не бих био изненађен да се у 2024. години догоди још конфликата у Африци, па и на азијском континенту. Време униполарног света и апсолутне америчко-европске доминације је иза нас и нови утицаји и ветрови крећу да владају светом. Природно је да такви утицаји са собом носе и конфликте, а самим тим и нове бриге, на жалост ратом захваћене популације, али и на забринутост читавог света. Економске прилике не помажу, а медији доливају уље на ватру: стално затрпавање садржајима који за циљ имају само да се добије клик више и произведе што већа сензација не доприноси глобалном смиривању ситуације.
Нелинеарност је такође очигледна: живимо у свету у којем догађаји делују неповезано, ничим изазвано и несразмерно. На пример: подсетимо се да је пре пар година заглављивање брода у Суецком Kаналу изазвало трајни скок цена транспортних и логистичких услуга. Мале економије, попут Србије, треба посебно да буду обазриве у нелинеарном окружењу, јер и на први поглед мале одлуке могу имати разорне последице. Истовремено, у данашњем економском окружењу нема гаранције успеха: велики напор није гаранција великих резултата, а успони и падови нису пропорционални уложеном труду. Уз све наведено, у нелинеарном свету не видимо јасну и очигледну везу између узрока и последице. Стога се у конфликтима, попут овог на Блиском Истоку, ствара додатна конфузија и атмосфера у којој се појављује мноштво заинтересованих страна, без потпуно јасног позиционирања.
Одлика данашњег света је и незамисливост акција, последица и исхода. Догађају се ствари које уопште нису постојале у мисаоном процесу (осим, можда, код изабраних елита), попут пандемије, рата у Украјини, бомбардовања болнице, кризе снабдевања, преовладавања вештачке интелигенције. Природно је да се постави питање: како се све ово догодило? Међутим, одговор на питања није ни очигледан, ни директан. Свет се мења таквом брзином да се све више чини да све мање разумемо свет око нас. Не бих био изненађен да у 2024. години видимо још неку незамисливу ситуацију коју у овом тренутку апсолутно не можемо да предвидимо. Мултиполарни свет и предизборна заоштравања реторике која могу заличити на нови хладни рат, даљи развој вештачке интелигенције, али и економски изазови могу довести до нових глобалних тектонских промена.
На крају, али не и најмање важно: у пракси се још једном потврђује стара крилатица покојног Милутина Мркоњића да је Србија земља у којој се свашта може догодити „пре рока“. Тако је и овог пута: барем у једном параметру Србија иде испред света. Док се у преко 70 светских земаља у 2024. години одржавају избори на којима ће преко четири милијарде људи бирати своје представнике, Србија улази у финалну фазу изборне грознице пре новогодишњих празника. Мало је вероватно, међутим, да ће избори у Србији променити било шта на светској политичкој и економској сцени.
Избори у САД, Индији, Индонезији, Пакистану, потом избори за Европски Парламент, па и избори у Русији (иако је мало вероватно да ће у Индији, Индонезији и Русији доћи до неких значајнијих промена) имају знатно већи утицај на токове глобалне политике и капитала него локалне српске занимације. Победа републиканског кандидата на председничким изборима у САД, на пример, може преокренути глобалне токове и променити многе агенде које су тренутно на столу. Евентуалне промене у Пакистану могу утицати на позицију Индије, која полако али сигурно постаје једна од водећих економија света.
Да се вратим на земљу у којој сам рођен: како год се парламентарни и локални избори окончали, Србија своју шансу у глобалној утакмици у 2024. години треба да тражи у развоју нових технологија, енергетској транзицији и балансираној спољнополитичкој позицији. Вунена су времена на глобалном хоризонту: треба играти тактички и стрпљиво. Има ли довољно мудрости и знања за такву софистицирану игру? Искрено: нисам сигуран.
Аутор је , професор и заменик директора SP Jain School of Global Management
Извор: www.nin.rs
