Две области које се отцепљују од Украјине и око којих се ломе светска дипломатска и оружана копља, Доњецк и Луганск, су српска избегличка насеља из 18. века, у области која се тада звала Славјано Сербија или Нова Србија. Дотле су у Великој сеоби Срби на североисток стигли кренувши из Старе Србије, Метохије, Рашке…кроз Шумадију, Мачву, тада пусту Војводину. Када су незадовољни статусом својих пукова, неки од Срба официра одлучили да од царице Марије Терезије пређу у службу царици Катарини Великој, доживели су најтеже дане.
Пате за отаџбином, сведоче о непрегледном руском беспућу, о земљи која је без људи од постанка света, о притиску асимилације какав нису доживели ни у Аустроугарској. Изгубили су све – нацију, језик, права. Остали су називи насеља, корени презимена, бледа сећања, споменици славним Србима као што је генерал Јован Шевић, неколико старих цркава. Тамо становништво није мешано, они су 100% пореклом Срби. О томе пишу многи, а најбоље генијални Црњански у Сеобама, најважнијој српској књизи.
Маја Херман Секулић
Извор: Фејсбук
