Пише: Милош Лалатовић
Хорор тематика у домаћим филмовима није пречеста, али оно што је заступљено је заиста квалитетно…
Један страни филмаџија, који се бавио хорорима, одгледао велики број америчких, кинеских, јапанских и осталих свјетских хорор филмова, једном је изјавио да је на њега најстрашнији утисак оставио српски и југословенски хорор филм “Лептирица“. Овај филм се сматра првим овога жанра у домаћој киноматографији. Режисер је Ђорђе Кадијевић. Интересантно је како се овај редитељ опредијелио за овај жанр. У вријеме прије “Лептирице“, Кадијевић је снимио филм, гдје су четници приказани реално, не као апсолутни негативци, како је тада било уобичајно. Под притиском режима, да би наставио да се бави режијом промијенио је тему филмова.
Радња филма смјештена је у селу, гдје се појављује вампир, који уморује воденичаре. Нико не смије после низа смрти, да се пријави да буде воденичар. Мјештани са лукавошћу наговарају храброг момка, којег глуми млади Петар Божовић да се прихвати овога посла. Атмосфера филма је напета, неочекивана до самог краја. Филм се појавио 1973. године. Постигао је велики успјех, иако сниман у скромним условима, лошом опремом. Интересанто да је исте године изашао и чувени свјетски хорор по истинитом догађају “Егзорцист“ са фантастичним Макс Фон Сидоум у главној улози свештеника егзорцисте.
Други хорор, који је дјеци деведесетих тјерао страх у кости је “Свето место“,истог режисера Ђорђа Кадијевића. Главну улогу тумачи Драган Гаги Јовановић,кога смо навикли обично да гледамо у комичним улогама. Може се рећи да је то у мањој мјери задржао и у овој улози. Радња филма се врти између чудне магијске љубави младог богослова,кога игра Јовановић и ћерке богатог аристократе, која се упетљала у магију и вјештичарење. Сјајну улогу у филму је одиграла и Мира Бањац. Њена слика на зиду аристократске куће многима је ледила крв у жилама. Музику за филм,која је јако добра, одрадио је покојни Лазар Ристовски.
Филм је из 1990. године…
Елементи хорора у значајној мјери појављују се и у филму, који је рађен по Глишићевој драми “Глава шећера“.
Филм је симболичан,као и сама драма. Човјек, српски сељак се задужује енормно код зеленаша, који му је и кум, Узловића. Све више пада у очајање. Да несрећа не иде сама, почиње да му се привиђа лик “црног дјетета“, које му се смије, и у сцени код гробља гдје га је први пут угледао, дјечак прегризајући главу шећера му саопштава на неки начин,да је у ствари он “демон камате“, чија ће му рука доћи главе. Слика црног дјетета, које се језиво церека, многој дјеци је такође уливала страх у кости…
2001. године се појавио језив домаћи филм“ТТ синдром“. Радња филма прати уклето јавно купатило,гдје се као последица чедоморства дешавају загонетна убиства и догађаји. На крају се испостави да иза свега стоји жена која је и извршила чедоморство, а која ради у јавном купатилу. . .
Хорор није пречест тип филмова у домаћој киноматографији,али никог не остављају равнодушним.
