”Догађаји на Цетињу ( * мисли се на устоличење митрополита Јоаникија ) до сржи су оголили карактер одлазеће Владе и њено служење туђим интересима. Доношењем одлуке супротно званичној безбједносној процјени и Управе полиције и Агенције за националну безбједност, спремношћу да се изазову немири, само да би извршили симболичко покоравање Цетиња у корист Цркве Србије која их је и изабрала, пређена је црвена линија и за домаћу и међународну јавност. Kо је и имао заблуду или дилеме око вазалног карактера одлазеће владе, након Цетиња му је све било јасно. У том смислу сте у праву, ти догађаји се могу окарактерисати као пресудни у смислу да су представљали врхунац насиља и произвели су кулминацију отпора политици потчивања Црне Горе”.
Ово је јуче изјавио, за лист ”Данас”, предсједник кобајаги про-европске и грађанске СДП Рашко Коњевић. Обратите пажњу на ове мудре и аналитичке мисли, поготово на ријечи које је болдовала моја маленкост.
1. Про-европском др ”Рашку” устоличење православног митрополита на Цетињу, гдје се одувјек устоличавао овај вјерски великодостојник представља ”служење туђим интерсима”, иако се у нашој држави поглавари муслиманских и римокатоличких вјерника устоличавају уз експлицитну подршку представника сусједних држава и вјерских центара изван Црне Горе. Па ипак, Рашку је само православни обред проблематичан, док ова два не помиње.
2. Грађанистички настројени мистер ”Коњевић” запажа да је Кривокапићева Влада била спреман да изазове немире, иако је иста преко пута себе имала паравојне формације (читај : наоружане грађане предвођене бившим директором полиције, који су блокирали саобраћајнице) са све присутним члановима Коњевићеве партије. Мистер Коњевић је, подсјетимо, исти онај који није жалио сузаваца, када је насилно растјерао скуп ненаоружаних грађана у Подгорици 2015.г.
3. Устоличење православног митрополита у Цетињском манастиру, др ”Рашко” карактерише као ”симболичко покоравање Цетиња у корист Цркве Србије”, иако је тај обред традиционална и аутентична светковина грађана Црне Горе, којих има ( црногорских грађана који желе српског патријарха на Цетињу ) бар 25 пута више него чланова странке на чијем је ”Рашко” челу.
4. То што је Влада, мирно и без већих невоља, омогућила устоличење у складу са црквеном традицијом, грађанским и вјерским слободама, упркос припреманом насиљу – мистер ”Коњевић” види управо као ”врхунац насиља”. Можемо ли замислити како изгледају хемијске реакције у глави онога коме испаљени сузавци на демонстранте на Цетињу изгледају насилно, а исти ти сузавци, када се испале на друге демонстранте, под његовом командом, бивају ”таман довољни”? Какви су то чудовишни процеси у глави ове подвојене личности?
5. Коначно, ова двојица – час европејац, час мрзитељ свега што има српски предзнак; час др Рашко, а час мистер Коњевић – страхују од политике ”потчињавања Црне Горе” ономе што очигледно спада у културну баштину овдашњег народа и што чини елементарна људска и вјерска права црногорских грађана. Можемо ли замислити каквом би мраку и тјескоби Црна Гора била потчињена када би се овај господин, односно овај шизофрени тандем господе Рашка и Коњевића, опет, неком алхемијом демократије, са пораженом политиком на посљедњим парламентарним изборима – докопао какве власти?
Милија Тодоровић
