Универзитет Црне Горе је у претходном периоду направио значајне помаке, од капиталних улагања у инфраструктуру и унапређења квалитета наставе до увођења нових студијских програма и снажне подршке најбољим студентима. Међу професорима Универзитета Црне Горе са највишим ИНПА индексом у 2025. години је и доц. др Александра Клисић са Медицинског факултета, која у тим промјенама препознаје развој Универзитета, али и разлог због којег, како каже, млади данас бирају УЦГ.
ИНПА индекс Клисић види као механизам који треба да учини научни рад видљивијим и транспарентнијим, да подстакне нове идеје, интердисциплинарну сарадњу и квалитетније истраживање.
“Од свог оснивања, па до данас, Универзитет Црне Горе константно биљежи напредак. Промјене које се односе на инвестиције у инфраструктуру, унапређење квалитета наставе, отварање нових студијских програма, су видне и подстичу нас на даље прегалаштво, да суштински ослушкујемо и примијенимо сва позитивно правна упоредна искуства која су дала добре резултате и, на тај начин, још брже напредујемо. Млади су наша највећа снага, али и нада. Велики број оних који своје повјерење поклањају институцији која се налази на врху образовне хијерархије, говори у прилог томе да смо на правом путу”, казала Клисић.
Најбољи студенти су наш највећи капитал
Снагу УЦГ Клисић види у његовој улози у друштвеном развоју, али и у подршци младима, које сматра његовим највећим капиталом.
“Данас је УЦГ база и окосница свеукупног друштвеног напретка. Интерактивни процес у сфери образовања доприноси бољем генерацијском разумијевању. Већи подстицај младих нада, међународна сарадња и размјена искустава на пољу образовања и научноистраживачке мисли су на корист друштву у цјелини, те у том правцу ваља наставити. Похвалила бих и стипендирање наших најбољих студената, што им омогућава да своју каријеру и судбину вежу за нашу земљу. Најзад, то је највећи капитал који имамо. Кроз додатне подстицајне механизме треба омогућити да наши студенти и истраживачи остану у својој земљи и узрастају на своју и општу добробит”, истакла је она.
Расписан тендер за изградњу зграде Филолошког факултета УЦГ у Никшићу вриједан 12 милиона еура
Борба за знање је највећи патриотизам и највећа побједа коју друштво може да освоји
За Клисић, наредна фаза развоја УЦГ тражи још снажнији ослонац на науку, савремену наставу и подршку истраживачима:
“У наредним годинама приоритети УЦГ би требало да буду организационе реформе како би се додатно унаприједио квалитет наставе, истраживања и међународна препознатљивост. То подразумијева интензиван рад и комуникацију са студентима, интензивирање практичне наставе уз примјену савремених метода, како би пратили свјетске трендове и били конкурентни са водећим универзитетским центрима. Када су у питању материјална улагања, упркос значајном искораку у овој сфери, наука треба да буде још више заступљена у планским и буџетским калкулацијама. Образовање је темељ, а без темеља кућа не стоји. Стога, чврсто вјерујем да ће доносиоци одлука у наредном периоду наставити да подржавају истраживаче, чиме ће додатно допринијети укупном развоју, афирмацији и бољем позиционирању наших научника и самог универзитета, како на регионалној, тако и на глобалној истраживачкој мапи. Данас је борба за знање највећи патриотизам и највећа побједа коју једно друштво може да освоји. Стога се надам да смо сви на истом задатку”.
ИНПА: видљивији научни рад, снажнија академска заједница
ИНПА индекс, као нови начин вредновања научне продуктивности на УЦГ је важан управо због веће видљивости научног рада и могућности да квалитет буде препознат и подстакнут, оцијенила је Клисић.
“ИНПА индекс, као модел за вредновање научне продуктивности на УЦГ, омогућава јаснију видљивост и транспарентност у постигнутим научним резултатима у оквиру академске заједнице. Мишљења сам да овај индикатор квалитета, који ће се, вјерујем, временом додатно унапређивати, омогућава континуирано праћење резултата научног рада, подстиче на унапређење научног стваралаштва, уз потенцијално стварање компетитивног духа у циљу развијања нових идеја и тјешње интердисциплинарне сарадње, што би резултирало већим бројем квалитетних публикација у престижним часописима, већим учешћем истраживача у националним и међународним пројектима, грантовима који би омогућили унапређење доступности и квалитета истраживачке инфраструктуре, те у коначници стварањем једног љепшег и бољег академског миљеа са једнаким шансама за све оне који му припадају”, закључује она.
Извор: УЦГ
