Dugoročna projekcija MMF-a ukazuje da će do 2040. godine Kina i Indija zajedno imati veći BDP na osnovu pariteta kupovne moći nego Sjedinjene Američke Države (SAD) i osam najvećih drugih zemalja koje su sankcionisale Rusiju zajedno, navodi ekonomista Goran Nikolić u novoj analizi „Ekonomski aspekti rata u Ukrajini i zapadnih sankcija protiv Rusije„. Paritet kupovne moći služi za upoređivanje životnog standarda između različitih zemalja, tako što se uzima u obzir domaći proizvod po stanovniku u smislu životnih troškova u svakoj zemlji. Razvoj moderne nauke i industrijska revolucija dali su Zapadnoj Evropi i njenom američkom ogranku ekonomsku sposobnost da kreiraju ogromnu vojnu moć, omogućavajući im da veći deo planete stave pod svoju sferu uticaja, navodi se u analizi Nikolića koja je objavljena u časopisu „Finansije“.
Međutim, kako je Kina već skoro deceniju vodeća industrijska sila („svetska radionica”), koja iz godine u godinu povećava svoj udeo u globalnoj industrijskoj proizvodnji i ekonomskoj aktivnosti generalno, čini se da bi upravo taj proces mogao da se odigra u njenu korist.
Države koje su uvele sankcije Rusiji (SAD, Kanada, Britanija, EU, Japan, Južna Koreja, Australija, Novi Zeland, Tajvan, Singapor, Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn) proizvodile su skoro četiri petine globalnog BDP-a. Globalizacija, a posebno nezabeležen rast Kine, i u manjoj meri Indije (te drugih zemalja u razvoju koje su dvostruko brže ekonomski napredovale od Zapada), ozbiljno je umanjila tu moć, naročito u poslednjih četvrt veka. Procenjuje se da ove godine razvijene države proizvode tek oko 57 odsto globalnog BDP-a mereno tržišnim kursevima.
Zamenica generalnog direktora MMF-a Gita Gopinath ukazuje da će sankcije uvedene Rusiji verovatno smanjiti dominaciju dolara i promovisati druge monete, posebno kriptovalute i digitalne valute. To bi bi moglo da dovede i do urušavanja međunarodnog monetarnog sistema.
S obzirom da mnoge zemlje, posebno Kina i Japan, drže ogromne količine deviznih rezervi izraženih u dolarima, u slučaju pada vrednosti dolara, Peking bi se suočio sa ogromnim gubicima, ali bi, usled praktično pada monetarnog sistema usidrenog u američkom dolaru, dobio priliku da promoviše svoju valutu.
Katarina Baletić
Izvor: Nova ekonomija
